O Marfijevom i ostalim zakonima


Stojeći večeras u redu u pošti da platim račun za mobilni, ponovo, eksperimentalno :), utvrdim da je tačan Marfijev zakon – jer taman kad se približavao red na mene da pristupim šalteru i zaverenički pružim svoj račun, jedna od službenica je ustala, pa je samim tim došlo do zastoja, jer ih je sad radilo samo dvoje. A onda su dvoje ispred mene imali neku dugačku proceduru sa slanjem nekih paketića, preporučenih pisama… pa su oba šaltera bila zauzeta jednako dugo i moje čekanje se neočekivano (?) oteglo još 5-6 minuta. Dakle, što god je moglo da krene naopako je to i uradilo :).

A onda, najzad, dođem i ja na red, službenik prekucka podatke, ubaci račun u štampač i reče cifru. Platim, šta ću – ostalo mi je samo da u sebi razmišljam o tome zašto su mi uzeli i tih, dodatnih, 35 dinara. Koliko se tu ljudi našetalo (mada je šetanje zdravo) – poštar je taj račun doneo i ubacio u moj sandučić, onda je tako meni napravio priliku za šetnju do obližnje pošte, ali kako ona ne radi uveče, trebalo je otići do glavne pošte, što je i dalje lepa šetnja. E sad moglo bi se shvatiti da to država brine o meni tako što me primorava da se prošetam, ali što mi onda tu šetnju i naplaćuje?! Lepo bi bilo da je samo šetnja – kad bi bilo dovoljno, kao kad deca igraju žmurke, da dođem do pošte i da se samo «zapljunem». Ali ne, moram i da uđem (u zagušljivu i elektronskim zračenjima ispunjenu prostoriju) i da čekam (naravno ja se uglavnom okrenem ako ima više od 3-4 osobe u redu, ovo večeras je bilo iz rezignacije…). Dakle, moram da idem do pošte, moram tamo da stojim u redu i još mi preko svega to i naplate!

Zato mi nije bilo teško dopuniti spisak Marfijevih zakona:

Svaki zakon u potrošačkom društvu je na štetu potrošača.

Ali, što bi se reklo, za to smo jel’te (ili ste) glasali… Možda neko primeti da je ovo samo jedan «side efect», ali takvih ima mnogo – jednostavno – ceo sistem ne valja, ne vredi narodu (milionima) ni pišljiva boba (samo što ne znamo, jel’te, zašto je bob pišljiv 😉 ), sistem je dobar samo zakonodavcima i nešto vredi (milione) onom promilu promila stanovništva koje nosi odrednicu – bogataši.

Advertisements
Овај унос је објављен под Demokratija, Društvo, Manipulisanje javnosti, Odnos prema životu, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s