Za sada bez dobrog naslova (jubilarni sedamstoti tekst)


Pošto ne mogu da smislim naslov, da odmah pređem na ono glavno – Sonijeve fotografije iz Vrdnika, Ravanice, Jazka…

U Vrdniku ima mnogo motiva koji mogu da privuku pažnju. Naravno ima i sasvim običnih vidika, ima i ponešto manje lepo, ali po sunčanom zimskom danu sve je nekako prijatno. Već na početku šetnje, pored puta, nešto smešno, čupavo, i vrlo meko na dodir

DSC02567Pošto je na ulicama bilo sveta, nije mi bilo zgodno da fotografišem, pa su sledeće fotografije tek sa puta ka manastiru Jazak, gde nam je jedan kukurek i pozirao:

DSC02616Ograda oko manastira Jazak i veliki borovi koji zaklanjaju kapiju od pogleda, a leti prave divnu hladovinuDSC02625Kapija manastira Jazak, sa natpisom da je zatvoren za posetioce zbog početka postaDSC02622Zato smo malo obilazili okolo, gledajući manastir sa raznih strana

DSC02627A onda, slučajno pronađenom planinskom stazom krenuli prečicom kroz šumu ka Vrdniku. Još jedan pogled na manastir sa početka planinarske stazeDSC02631U šumi je bilo kukureka i visibaba, a kraj staze je ostao i ovaj panjić, obrastao mahovinomDSC02633U samom Vrdniku je manastir Ravanica, koji, kao i svaki lepo izgleda i izdaleka

DSC02569a i iz blizineDSC02573A ovako najbliže :), jer je unutra zabranjeno fotografisanje, pa zato drugih slika iz manastira nemaDSC02575Drvo ispred ulaza u manastir Ravanicu obraslo je nekom biljkomDSC02576To je verovatno neka vrsta parazitske bilje koja raste na drvetu, a od njenih bisernih bobica se nekad, tako mi je ispričala jedna žena koja se u zatekla, kuvao lepak kojim su dečaci mazali grane i postavljali ih negde u šumi kraj kaveza sa (ranije uhvaćenim pticama). Druge ptice bi ponekad dolazile, i ako bi neoprezno stale na te lepljive grane postajale su novi zarobljenici i nastavljale život u kavezu… Jedna grančica sa tim bobicama je bila dole na zemlji:DSC02577A na kori starog drveta i lišajevi…DSC02579… i mahovinaDSC02581Mnogo je potočića koji se slivaju sa obronaka Fruške Gore, pa je u Vrdniku puno i raznih mostova i mostićaDSC02582Dok potočići žubore – stvarno se to čuje 🙂 – sneg se nevoljno topio sunčajući se kraj putaDSC02587Ima u Vrdniku i širih ulica, ali ova je baš simpatična – pešački prolaz zapravo, ali ima ime kao „prava“ ulicaDSC02589Na vrhu ove ulice pa desno je i crkva u Vrdniku:

DSC02604Dvorišta su uglavnom vrlo uredna, a u ovom jednom je bilo svega i svačega, od ovaca i jaganjaca koji se vide, preko koza i razne živine, pirgavih kokošaka, i neobičnih gusaka i pataka, a i svakakvog krša…DSC02591Malo podalje, na jednoj livadi sneg se odmarao na travi…DSC02597… a ko više voli pivo, taj može da se odmara i u pivniciDSC02599a ako je žensko, možda radije svrati ovde:

DSC02612ali ko god bio, treba posle da pazi da ne upadne u potok 🙂DSC02613Eto, zahvaljujući Soniju, koji je kao slon(če) jer svašta pamti, moći ću da ne zaboravim prijatne trenutke provedene na Fruškoj Gori.

 

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Reportaže, Uncategorized и означен са , , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s