Brzim vozom od Bijelog Polja do Beograda


Voz je pošao tačno na vreme iz Bijelog Polja.

Posle nekoliko minuta smo već stigli do graničnog prelaza kod manastira Kumanice. To je velika svetinja u ovom kraju. Sada je tu i velelepan konak:

068Sa druge strane je Lim, nazire se početak kanjona

072Kanjoj je prelep, ali kad se ide autobusom ili automobilom može mnogo više da se vidi nego kad se ide vozom, jer je trasa voza mnogo pravija od krivudavog Lima, a ima i puno tunela, pa Soni i ja nismo bili dovoljno brzi 🙂

Onda smo videli još jedan lep manastir, skoro da mi je, u smirenosti koju je potencirala njegova izdvojenost od puteva i udaljenost od pruge bio još lepši

074

Tu je već počinjalo jezero pre hidrocentrale

079

ali je opet bilo puno tunela, tako da je Soni slikao i hodnik vagona dok smo bili u tunelu

083Naravno, jezero je mnogo prijatniji prizor

088A onda smo projurili i pored hidrocentrale (mislim da je to Kokin Brod)

089U Priboju smo videli i deo pogona nekadašnjeg privrednog giganta FAP-a (kako se obično nekad, u vremenima kad smo imali mnogo bolji standard, školstvo, zdravstvo i privredu, pisalo i govorilo za tu fabriku kamiona i ostalih prevoznih sredstava)

091A ne jednoj od usputnih stanica

100može se videti i ovo…

101… pruga koja zamalo da se nastavi na put, ali su je ipak obezbedili 🙂 Tu smo bili na nekoj visoravni, pa su se ređali pašnjaci i livade:

103

… a neko se lepo dosetio, zajazio jedan potok, napravio jezerce, podigao bungalove…

109

… interesantno kao mesto za odmor.

Na mestima gde se vidi put, pruga je uglavnom iznad, ali ponegde, mada retko i ispod nivoa puta:

112

A prošli smo i pored jednog kamenoloma

113

… ova uzorana njivica mi je izgledala kao zakrpa na ovoj livadi:

116… a onda taman kad je Soni video jedan prelep kanjon, tunel je bio brži!

Mrak u tunelu

Mrak u tunelu

Ovo me podsetilo na lepu emisiju „Pustolov“ i Laneta Gutovića kako iz slavine pušta mrak da se deca ne uplaše pre spavanja…

A što se tiče kanjona i rečica, bilo ih je puno, pa je Soni ipak uspeh da poneki kanjon i „uhvati“

118

Na nekim rečicama su i izletišta, kao na ovoj. Vidi se malo sa desne strane da je napravljeno omanje jezerce, a bilo je i kupača, jer je dan bio baš topao

119

Ponegde smo viđali i stare mostove, neke od kamena, neke metalne:

123

Onda smo stigli i do Užica, ali slika, iako Sonijeva, nije iz voza nego sa 13. sprata užičkog hotela Zlatibor.

045Posle Užica sledila su redom mesta na putu ka Beogradu, pejzaža je još bilo lepih, sunce je nemilosrdno (zašto li se to tako kaže?) pržilo, i bilo je dosta toplo u vagonu, ali je putovanje ipak prošlo neosetno. Soniju se ispraznila baterija, pa više nije mogao da „radi“, i meni je preostalo samo da neke impresije sa ovog putovanja upišem u svoju svesku

093A na kraju puta, najprijatnije moguće iznenadjenje – stigli smo bez trunke zakašnjenja, čak 2-3 minuta pre vremena koje je pisalo u redu vožnje. Putovanje koje je započelo u 12h30 (po crnogorskom vremenu 🙂 ) završilo se u 19h55 (po našem 🙂 )

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Putopisi, Reportaže, Svakodnevica и означен са , , , , , , , , , , , , , , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s