Jedan dan u Beogradu (i kakve to veze ima sa bilo čim)


Prenosim u celini pismo Filipa Manje koji u Tjendjinu, u Kini studira kinesku medicinu na tamošnjem univerzitetu. Na mene su njegovo pismo, stavovi i razmišljanja ostavili dubok utisak.

Jedan moj dan u Beogradu. Pre neki dan. Kiša je stala i vreme je za šetnju, na potezu između mog stana na Crvenom krstu i Obilićevog venca. Prva stanica -frizerka u kraju i zakazivanje šišanja. Dalje produžavam u mini-turneju po gradskim knjižarama, gde sam namerio da uzmem Andrića („Na Drini ćuprija“) na engleskom. To bi, uz flašicu domaće rakije, trebalo da bude poklon za profesora Xu Li-a, koji predaje na mom fakultetu, a početkom ’90-tih je od strane kineske vlade poslat sa grupom mladih lekara kineske medicine u tadašnju SFRJ (današnju BiH) da osnuje centar za kinesku medicinu. Ubrzo potom je izbio rat, oni su se vratili u Kinu, ali kada sam ga upoznao on bio jako radoznao i dugo me je ispitivao kako sada tamo stoje stvari i prepričavao je doživljaje iz vremena kada je bio u našim krajevima. I tako sam ušao u knjižaru pored SKC-a, uzeo u ruke Andrića i krenuo da čitam. Momentalno sam osetio snažan priliv energije. Nisam bio ni svestan da neke delove iz knjige i dalje znam napamet. Još iz tinejdžerskih dana, kada sam Andrića iščitavao kao Bibliju. Onda mi je za oko zapalo novo izdanje „Vulkana“ – „Teslin čudesni svet“. Ona me je potpuno razvalila. Čitajući kako je taj čovek neumorno radio (ako je uopšte bio čovek – u jednoj anketi proglašen je za osobu koja ima najveću verovatnoću da je došla sa druge planete ili iz budućnosti… haha! 🙂 ), osetio sam se kao najbezvrednije biće na planeti i da treba da se trudim 5 puta više u svemu što radim. Koliko je daleko išao u predviđanjima, izbrisao mi je sve granice mojih snova i planova. Kao što neko reče: „Ako vas vaši snovi ne plaše, nisu dovoljno veliki.“ Pa kako je Tesla dobijao ideje čitajući klasike naše epske poezije ili Geteovog „Fausta“. Zaposleni u knjižari su me više puta značajno pogledali. Mislim da sam im delovao kao da sam pod visokim naponom.

Nastavio sam do Obilićevog venca, da se počastim kolačima u „Malom princu“. Poslastičarnica, nažalost, više nije bila tu, ali su tu bile promoterke susednih kafića koje su se bukvalno otimale oko nekoliko potencijalnih gostiju. Bizarna i pomalo tužna slika. Odlazak u obližnji „Vulkan“, gde nalećem na svoju drugaricu Sanju koja već godinama radi u sportskoj kladionici. Priča mi o taktikama koje oni koriste da se uvuku pod kožu i stvore zavisnost od klađenja i to kod tačno određene ciljne grupe. U familiji imamo taj slučaj i znam kako to izgleda sa druge strane, kada se upadne u astronomske dugove i zavisnost u njenom najtežem obliku. Sanja mi tiho kaže da sve te kladionice treba zatvoriti, da su gore od droge. Bizarno i krajnje tužno. Žurim nazad na zakazani termin za šišanje, uz kratak pit-stop u apoteci i „DM“-u, da vidim šta se od dodataka ishrani može u njima naći i po kojim cenama. Godinama se šišam na istom mestu – old school salon, fina atmosfera i frizerka koja je tihi majstor svog posla. Voleo bih kada bih u svom zanatu postigao nivo veštine koji ona ima u svom. Ispitivao sam je kako je stigla do toga i dobio korisne savete… Na putu do salona naišao sam na plakat (najava predstave Uobrazeni bolesnik, prim. autora ovog sajta) u JDP-u – dokaz da akupunktura stiže kod nas na velika vrata… 😉 Šišanje, kuća, tuširanje, odmor i nazad u grad.

Reumatologija, poseta bratu koji tamo leži na pregledima zbog misterioznih bolova i konstantno blago povišene temperature. Rešenje koje u Reumatološkoj nude je kombinacija iz snova –> vežbice, lek za koji se ne zna tačno šta radi i kortikosteroidi, za koje se nažalost tačno zna šta rade. Pošto su prethodni lekari raznih institucija mesecima na slepo pucali čitavim spektrom najrazličitijih lekova ne pogodivši ništa, logično rešenje su svemoćni kortikosteroidi. Svako ko je iole učio farmakologiju zna da iza liste efekata koji oni imaju sledi tri puta duža lista neželjenih efekata, i to ne bilo kojih neželjenih efekata. Veliki sam poštovalac konvencionalne medicine i smatram da koje god olako odbacuje nema pojma o čemu priča, ali neke stvari u njoj, poput upotrebe hormonskih lekova i krema (a danas su one normalna i standardna terapija) su velika sramota, crna mrlja moderne medicine koja donosi katastrofalne posledice. U velikoj sam bio dilemi da li da se umešam i kažem bratu šta mu ova terapija potencijalno može doneti (naročito nakon svih drugih antibiotika i analgetika koje je već dobijao). Ljudi ne vole da im se mešaš uubeđenja. Ipak sam odlučio da mu napišem mejl sa svojim mišljenjem. U ovom slučaju ne mogu sebi da dozvolim luksuz da oćutim…

Iz Resavske nastavljam pravo do Beograđanke, na sastanak sa Nemanjom V., prijateljem programerom, koji je zaslužan za otvaranje mog bloga. Usput nailazim na drugog Nemanju, drugara iz kraja iz detinjstva, koji redovno prati moj blog kineskamedicina.com i on mi priča kako već dve godine ide na akupunkturu i kako ga je ona spasila u situaciji kada ništa drugo nije pomagalo (autoimuna bolest od koje su mu, između ostalog, nokti postali sivi), bio je prepun reči hvale za svog lekara (koga zanima mogu preporučiti, u Beogradu je). Sedamo na pivo u „Samo pivo“ (probajte Supernova pivo – ako sam dobro zapamtio ime -odlično je!) i kreće nova lavina inspiracije koju dobijam od Nemanje V. Priča mi o novim, super zanimljivim projektima mladih ljudi u Srbiji, daje mi odlične savete u vezi sa video sadržajem na mom sajtu, koji planiram da pokrenem na leto, pričamo o fenomenu konkurencije i konačno to čujem iz usta nekog od naših ljudi: prava konkurencija ne postoji! Zabluda je da ti „konkurencija“ predstavlja pretnju. To je prevaziđeni model razmišljanja. Industrije rastu u celini, a ne samo jedan njen prestavnik. Ako sarađuješ sa „konkurencijom“, biće bolje i tebi i njima! Ako pomogneš drugima, iskreno, bezrezervno, time pomažeš i sebi. I to je jedini model poslovanja koji uspeva u svim kulturama, svim vremenima i svim ekonomijama.

Teška srca napuštam tek zahuktali razgovor s Nemanjom i žurim kod porodičnih prijatelja, bračnog para – on je profesor na Stomatološkom, ona na Medicinskom fakultetu u Beogradu. On je oboleo od fibroza pluća, za koje konvencionalna medicina nema rešenje (ako izuzmemo čudesne kortikosteroide, koje on ne želi da uzima jer zna da su oni samo novi problem, a ne rešenje). Prirodni lekovi koje sam mu poslao iz Kine su olakšali simptome, kaže da osetno lakše diše, ali je koren problema i dalje tu i u progresu je. Radio sam mu masažu i još jedan intenzivniji tretman, prijalo mu je. Nastavićemo da radimo za mesec i po, kad budem ponovo u Srbiji. Posvetiću posebnu pažnju u Kini tome koji je odgovor kineske medicine na ovu opaku bolest. Znam da moram uključiti još neke biljke. Moram videti koje. Oboje su to veče bili radoznali u vezi sa kineskom medicinom i njenim njima tako stranim metodama…. Nazad kući na spavanje.

Lepo i ispunjeno vreme u Beogradu.

Ali je lepo i biti nazad u Kini, biti u svom ritmu, imati vreme u toku svakog dana za okrenutost sebi i ličnu praksu, umesto davanja kompletnog sebe spoljašnjem svetu. Dok ne krene novi ciklus…

Ako vam se dopalo, podelite sa drugima.

Copyright © 2015 Kineskamedicina.com

Email adresa za kontakt:info@kineskamedicina.com

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Odnos prema životu, Reportaže, Zdravlje и означен са , , , , , . Забележите сталну везу.

4 реаговања на Jedan dan u Beogradu (i kakve to veze ima sa bilo čim)

  1. 🙂 Ako brat i dalje ima bolove i temperaturicu i ako ga je slučajno ujeo i krpelj.. Neka se testira na Lajmsku bolest… I počne da pije Dovicim mesec dana tri puta dnevno… Ako možeš javi mu to… Jer sam prošla taj put.. Sa bolovima i temperaturicom godinu dana ..Takođe me smestili na Reumatologiju.. A poslali me i u Banju 😀 Ja jadna im govorila da nije od Krpelja.. Posle godinu dana sama odem da se testiram u Zavod za zaštitu zdravlja gde postoji savetovalište za Lajmsku bolest ,ispričam svoje muke.. hitno me pošalju da vadim krv..i Naravno ,pogodila sam..Bio je Krpelj.. Eto tako ❤ ❤ Možda ovo nema veze sa poentom pisma ali mene to dotaklo..Da se čovek ne muči kao ja 😉 ❤

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s