Monmartre et ses environs


Drugog dana boravka u Parizu opet smo od ranog jutra bili na nogama. Plan je bio da pridjemo Monmartru sa zadnje strane, ali zato da bismo prvo posetili srpsku crkvu u Parizu – crkvu Svetog Save. Do tamo je put vodio kroz četvrt naseljenu muslimanima iz raznih delova sveta – čuli su se mnogobrojni jezici, pa i francuski (mada redje), prodavnice su bile pune najraznovrsnijih stvari iz raznih zemalja Afrike i Azije.

Stigli smo i do naše crkve. Ona je u zgradi nekadašnje katoličke crkve, pa zato izgleda neuobičajeno za naše crkve:

Procelje crkve Sveti Sava u Parizu

Pročelje crkve Sveti Sava u Parizu

Nedaleko od crkve je i sedište XVIII arondismana, sa obaveznim natpisom iznad vrata: Liberte, fraternite, egalite (sloboda, bratstvo, jednakost)

094i sa, takodje obaveznom, zabranom lepljenja plakata. Interesantno je da je taj zakon dosta star:

Zabrana lepljenja plakata - zakon iz 1881 godine!

Zabrana lepljenja plakata – zakon iz 1881 godine!

Ni grafita nema baš mnogo u ovom delu grada (i sve je mnogo čistije nego par ulica niže u muslimanskoj oblasti). Na jednom zidu i mural, kao ukras i osveženje

velika povrsina, lepo iskoriscena

Velika površina, lepo iskorišćena

Ceo taj kraj je prijatan, miran, čist…

Ulica koja vodi ka Monmartru

Ulica u blizini Monmartra, ali daleko od uobičajenih turističkih puteva

Pogled na Pariz sa platoa ispred crkve Sveto srce (Sacre Coeur de Monmartre)

Pogled na Pariz sa platoa ispred crkve Sveto srce (Sacre Coeur de Monmartre)

i sama crkva:

Reke turista se ulivaju u crkvu, a onda razlivaju :) po platou ispred crkve i ulicicama Monmartra

Reke turista se ulivaju u crkvu, a onda razlivaju 🙂 po platou ispred crkve i uličicama Monmartra

Na platou je jedan čovek svirao harfu – lepo je zvučala melodija, nekako je prikladno ispunjavala prostor, i vedrinu dana….

Potražili smo i našli klupu u hladu, nedaleko od ovog luka(!):

Na obroncima Monmartra je veliki park. Mnogi su leskarili i na travi, odmarajuci se na toplom suncu...

Na obroncima Monmartra je veliki park. Mnogi turisti su leškarili i na travi, odmarajući se na toplom suncu… (ali slike nema 🙂 )

Pošto smo smazali ručak 🙂 i odmorili se u hladu, krenuli smo do najbliže metro stanice, jer je plan za popodne bio – poseta Versajskom dvorcu!

U metrou ima puno reklama, najava koncerata ili raznih drugih dogadjanja, a ima i interesantnih stvari kao ova pesma o anagramima:

Prevod:

Prevod: Anagram je kao igra, bez suvišnih slova, gde otkrivaš reči koje daju druge reči. Da li ćeš mi verovati ako kažem da svaki sneg (neige) sadrži u sebi genija (genie)? Da li ćeš reći da varam, ako tvoje kuče (chien) pretvorim u kućicu (niche)? Da li ćeš me smatrati za hvalisavca, ako harfa (harpe) postane far (phare)? U poeziji je sve dozvoljeno. Zahvaljujući rečima, slika (image) postaje magija (magie). (Pierre Coran)

Onda smo se jedno dvadesetak minuta vozili metroom, tačnije prigradskom železnicom RER i stigli na versajsku železničku stanicu…

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Putopisi, Reportaže и означен са , , , , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s