Versajski dvorac

Moja prethodna poseta Versajskom dvorcu je bila pre četrdesetak godina 🙂 tako da su mi detalji iščileli iz sećanja – osim da je veliko, raskošno i … zamorno da se sve obidje. Ali je ova poseta bila sasvim drukčija i nije bila zamorna!

Put od stanice do dvorca vodi kroz ovu aleju platana

Preko prostranog trga (sada velikog parkinga) dolazi se do kapije

Kapija Vesajskog dvorca za posetioce

A nedaleko odatle je kapija na koju su ulazili kraljevi i njihovi gosti:

Pozlaćena, glavna kapija dvorca

Sad se retko otvara, a nekad…

… nekad su sluge jurile da otvore kapiju i da kočije uvezu goste u ogromno dvorište…

Deo dvorišta (to je verovatno nekad njima bio parking 🙂 )

Ušli smo, ostavili stvari na garderobi (dosta je striktno šta sme uopšte da se unese unutra), kupili karte i krenuli, obaveznim smerom, sa stotinama ljudi ispred nas i stotinama iza… Verovatno se dvorac od tolikih ulaznica već isplatio 🙂

Jedan hol koji se samo može pogledati izdaleka…

Jedna od mnogobrojnih, lepo ukrašenih vrata – zatvorenih (za obične posetioce)

Mnogobrojni dugi hodnici…

Svugde su statue važnih ličnosti i/ili božanstava, i nebrojeno mnogo raznih slika

Umetničko vidjenje dvorca očima savremenika

Skulpture bogate značenjem, koje izmiče običnom posetiocu, primoranom da ne zastajkuje – jer pristižu sve nove i nove grupe turista…

Skulptura – Parnas francuskih pesnika

Medju mnogobrojnim statuama je i jedan L’Hopital. Da li je to onaj čuveni matematičar ili neko drugi iz familije 🙂 ostalo mi je nejasno

Tavanice svih soba i hodnika su prepune raznih alegorijskih slika ili predstava iz istorije

… prosto ne zna čovek gde pre da pogleda…

Da li neko voli ili ne ovakav stil u slikarstvu, drugo je pitanje – ali se ne može biti ravnodušan pred ovolikom raskoši…

Meni su pažnju privlačila i vrata izmedju odaja

a jedna, odškrinuta, su delovala pomalo tajanstveno i privlačno (i meni i Soniju 🙂 )

Ovaj vojskovodja od crvenog granita je malo okrenuo glavu od silnog plebsa koji je prolazio…

… i gledao prizore bitaka sećajući se uzbudjenja i opasnosti u njima…

A kroz otvorene prozore su se mogli videti i posetioci u vrtu

Ulazak u vrt se ne naplaćuje, tako da neki dolaze samo da uživaju u šetnji velelepnim parkom…

I mi smo kasnije sišli u vrtove, ali sad je pred nama bila čuvena Dvorana ogledala:

Detalj Dvorane ogledala – ako se zna koliko su ogledala nekad bila skupa, još je jasnije kakav su efekat imala na posetioce u ona vremena…

Ni sad nije prošlo bez uzvika i komantara – oh-la-la! i to na mnogim jezicima

Da ne bude da nikad ne slikam i turiste 🙂 ovo je bila mala čistina izmedju dve veće grupe turista…

Iz Dvorane ogledala smo opet ušli u „manje“ odaje:

Detalj iz nečijeg salona, čini mi se kraljičinog

A ovo je sigurno kraljičina soba:

… nije ni njima bilo lako 🙂 …

U drvetu izrezbaren i pozlaćen prikaz oklopa i naoružanja plemstva

I tako, iz jedne prostorije u drugu, treću, … pomalo ošamućeni od svog tog vatrometa boja i ukrasa izašli smo u dvorište

Prostor izmedju dvorca i vrta sada krasi savremeni detalj – veliko, metalno sferno ogledalo, u kome se posetioci ogledaju i neumorno škljocaju aparatima, kamerama, tabletima, mobilnim telefonima…

… a onda smo sišli u vrt…