Brisel, prvi put


Autobusom se od Pariza do Brisela stiže za tri sata i tridesetak minuta. Autoput je mestimično imao i po četiri trake (i zaustavnu) u svakom smeru. Mnogo je zelenila pored puta, često se vidjaju i vetrenjače za proizvodnju struje. U jednom trenutku smo im bili blizu, pa se moglo videti da su to zaista vrlo visoki stubovi sa impozantnim elisama vitkih krila.

U Briselu se autobus počeo provlačiti manjim uličicama, odjednom se put odužio… kad posle jedne krivine stade – to je bila dolazna stanica, kod centralne železničke stanice. Nije imala ni čekaonicu niti druge, uobičajene za nas, elemente autobuske stanice jednog velikog grada.

Bilo je povoljno što je železnička stanica bila odmah tu, tako da smo sišli da vidimo kad ima voz za Namir. Interesantno je da se karte kupuju i važe za sve stanice u Briselu (a ima ih 5-6) i važe celog dana, bez preciziranja vremena polaska. Stoga smo mogli da krenemo u kratku šetnju po Briselu.

Izlaz iz stanice nas je doveo do ovog spomenika 🙂

187On je ustvari reklama za prodavnicu igračaka, gde je bilo svega nama poznatog, ali i specifičnih figurica prema belgijskom čuvenom stripu Tintin.

Na planu grada smo videli da je glavni, tzv. Veliki trg (Grande place) u Briselu na par minuta od stanice i krenuli smo tamo. Malo zbog gladi, a malo zbog uspomena na prethodni boravak u Briselu (pre nekoliko decenija!) kupili smo i pomfrit (to je ranije bio bezmalo simbol Belgije, kiosci su bili na svakom uglu). Nije bio kao onaj nekada – sad je to isti industrijski krompir kao u Mekdonaldsu 😦 .

Veliki trg je četvrtast :), a gradjevine koje ga uokviruju su esnafske zgrade – svaki zanat je imao svoju. Takmičili su se u raskoši i dimenzijama svojih reprezentativnih zdanja. Evo dva primera:

188

189a evo ih i zajedno na trgu:

191Tornjevi na uglovima ili na sredinama zgrada streme u nebo…

196… a u uskim centralnim ulicama se vidjaju kočije (fijakeri) sa turistima. Kočijaši su, svi koje smo videli – devojke, i osim upravljanja fijakerom objašnjavaju turistima znamenitosti Brisela. Jedna od karakteristika je i na slici (ne znam da li je devojka o tome govorila :)) – to su klubovi onih koji svoja specifična opredeljenja u odnosu sa svojim/suprotnim polom označavaju i ovakvim zastavama (mislim da mi je komentar jako, jako politički korektan 🙂 a o tome kako ih cenim nekom drugom prilikom).

198Sa mnogim drugim turistima i mi smo stigli do čuvene statuice – maneken Pis. Povremeno, zavisno od dogadjaja oblače mu i neka odelca, tako da ima i svoj muzej sa raznim uniformama ili narodnim nošnjama.

199Imali smo još vremena i da posetimo briselsku katedralu, katedralu svete Gudule (Sainte Gudule). Njena dva tornja liče na tornjeve Notre Dame u Parizu…

200… ali je unutra sve drukčije:

201Na stubovima su apostoli, svaki sa svojim simbolom. Na primer sv. Petar sa ključem (raja)

203Vitraži su moderniji, jer je i crkva relativno nova:

204Odatle smo se vratili na stanicu i posle malih peripetija (železničar nas je sa perona 3 poslao na peron 5 – uz stepenice, pa niz stepenice, jer je bilo pitanje minuta do polaska voza, a službenica sa perona 5 nas je vratila na peron 3…) Ipak smo tu ušli u voz – prijatan, prostran, čist (ovaj komentar samo pokazuje koliko je nama neobično ono uobičajeno i zaista normalno). Izabrali smo mesta na spratu i uživali u lepoj vožnji – cilj puta je bio na samo sat vremena od Brisela…

205

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Putopisi, Reportaže и означен са , , , , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s