Ko je vojvoda Dragomir?


Trebalo je danas da idem u ulicu Vojvode Dragomira, pa pomislih: „A ko je to uopšte?!“ i rekoh sebi da iskoristim savremeno sredstvo zvano internet. Kad tamo, na Vikipediji, ne jedan, nego dvojica vojvoda Dragomira. A trećeg, koji se reklamira sa Fejsbuka od prve eliminišem. Ostanu dakle dvojica sa Vikipedije: prvi: Dejan Popović Jokić, poznat kao vojvoda Dragomir… drugi: Dejan Protić – Vojvoda Dragomir…

Pročitam prvu biografiju:  Дејан Поповић Јекић (1. новембар 1881, Крушевац — 15. март 1913, Охрид), познат као војвода Драгомир, је био српски хемичар и четнички војвода.[1] Поред тога што је као млад боловао од туберкулозе, ступио је, и поред противљења родитеља, у четнике, напустивши универзитетску каријеру асистента хемије на београдском универзитету, као и посао директора фабрике шибица. Четовао је по Козјаку и Бабуни. Завршио је студије хемије на универзитетима у Немачкој, Енглеској и Швајцарској. У време Младотурске револуције и Анексионе кризе 1908. године, се са осталим четницима из Србије повукао у Србију. Током Првог балканског рата 1912. године нашао се на лечењу у Швајцарској. Одмах после објаве рата дошао је у Србију. Сакупио је чету од 100 добровољаца и ушао у састав четничког одреда војводе Војина Поповића познатијег као војвода Вук. У Кумановској бици је теже рањен, и његово слабо здравље почело је нагло да се погоршава. Умро је 1913. године у ослобођеном Охриду, а место асистента хемије на Београдском Универзитету остало је упражњено. У сећању на њега улица Војводе Драгомира на Врачару носи његово име.

Lepo, to je znači čovek u čiju ulicu idem. Ali hajde da pročitam i za onog drugog:

Драгомир Протић – Војвода Драгомир (1877 — 1905) је био српски официр и четнички војвода из времена борби за Македонију у Старој Србији и Македонији почетком 20. века. Драгомир Протић се родио у Ужицу 1877. године. Основну школу је учио у Осечини, а гимназију у Шапцу. Војну академију похађао је у Београду. У пролеће 1905. поручник Протић заједно са неколико подофицира добија задатак да се са четом војводе Владимира Ковачевића пробије до Пореча и тамо официрским кадром појача горски штаб. Циљ је био да се Скопска Црна Гора наоружа као база за операције у горњем току Вардара.[1] У Протићев задатак спадао је и пренос великог броја пушака и муниције за наоружавање Пореча. Чета је по силаску са планине Козјак нападнута од турске војске код села Табановца. После пар сати неравноправне борбе готово цела чета је уништена а Протић је погинуо. Преосталих неколико четника се предало Турцима који су их спровели у Куманово. Пред Кумановским ућуматом заробљене четнике сачекала је бесна маса локалних муслимана и линчовала их на лицу места.[2][3][4] По њему је једна улица у Београду, на Врачару, добила име.[5]

E, tu mi ništa više nije bilo jasno. Pretpostavljam da se njih dvojica ne bi ljutili ni da dele ulicu, jednom parna, drugom neparna strana (pošto je na neparnoj strani vrtić i škola, tu bi mogao onaj što je bio profesor hemije 🙂 )…

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Mediji и означен са , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s