Faktor fleksibilnost


Prenosim, u celini, tekst mladog budućeg lekara kineske medicine, Filipa Manje, sa njegovog sajta Kineska medicina:

"Evo mene, vrednice, koji pišem post i na moru, a on glasi ovakooo...

Čuvajte se opštepoznatih istina.

"Treba jesti što više sirove hrane."

"Zdravo je rekreativno se baviti sportom."

"Nemojte raditi više stvari u isto vreme."

A šta ako vaš stomačić nije spreman za toliko sirove hrane? I sve i 
da jeste, šta ako time previše hladite organizam i time usporavate 
procese u njemu?

Stvarno mislite da je nakon što nedelju dana samo sedite, ležite i 
jedete, zdravo igrati fudbal dva puta nedeljno, gde se izjurcate do 
iznemoglosti? I to u večernjem terminu 20-22h, kada je prirodno 
vreme da se telo i um opuste i pripreme za san.

Sveto je pravilo da ne treba gledati tv/ tablet/telefon dok jedemo. 
Ali ako ste seli da jedete, a u sebi se mislite kome ste zaboravili 
da se javite, ili šta će se desiti u novoj epizodi omiljene serije, 
bolje je da se javite ljudima/pogledate seriju, nego da jedete u 
stresu.

*

Kada sam pre nekoliko godina kao entuzijastični zeleni klinac
(a sada sam, jasno, ostvareni mudrac) došao u Kinu sa ciljem da 
pronađem majstora Duana, prvog dana našeg poznanstva on me je pozvao 
kod sebe kući, jeli smo obrok, on je očekivao goste, gosti su 
kasnili, on je usred jela ustao, uzeo svoj mali mobilni telefon i 
pozvao ih. Ja sam pomislio... auuu... prekršio je sveto pravilo.. 
Kad se jede, jede se. Kada se telefonira, telefonira se.

Glupost!

Slepo držanje pravila je samo za one koji vole da nameste 
blagoprepodobni osmeh (nešto a la naš premijer) i ubeđuju okolinu 
kako su oni zaboga srećni i smireni.

Svako pravilo, koliko god bilo sveto, je fleksibilno i treba ga 
prilagoditi vremenu, situaciji i osobi.

Pacijent leži ispred tebe na stolu. Uradio si mu masažu. Primenio si 
tehniku pokretanja i spuštanja krvi u donje ekstremitete, tako da su 
mu glava i srce "ohlađeni" od misli i emocija i u potpunom relaksu. 
U polu-snu je. I ti tada, u takvom trenutku, hoćeš da mu zabadaš 
akupunkturne iglice u osetljive tačke, da rizikuješ da u trenutku 
uboda poremetiš svu tu dugim i pažljivim radom stvorenu
harmoniju. Samo zato što tvoj protokol to nalaže? Samo zato što su 
oni došli na AKUPUNKTURU? Ili zato što si ti došao na posao sa 
unapred smišljenim planom da tom pacijentu obavezno 
bockaš te i te tačke?

Imao sam sreću (i znanje) da radim sa nekim velikim učiteljima 
kineske medicine, kineskim i stranim.

Jedan od njih je redovno ponavljao jednu rečenicu.

"Šta god radili tokom tretmana, nikada nemojte zaboraviti na 
osobu koja leži ispred vas na stolu."

On je znao koliko je lako za praktičara (naročito mladog) da se 
zanese knjiški naučenim znanjem i tehnikama koje jedva čeka da 
primeni u praksi. Da se izgubi u opštepoznatim formama, po principu 
"za te i te poremećaje radimo to i to."

Ako ste, kao što mnogi ljudi sa ove email liste jesu, izabrali da se 
bavite isceljivanjem, to nije posao od 9-5, niti je posao samo kada 
ste sa pacijentima.

Neophodno je konstantno usavršavati, rafinirati pristup, metode, 
tehnike rada, prepoznati šta je ono što je pacijentu u datom 
trenutku potrebno i tome pribeći, koliko god suludo, neobično 
i van svakih normi to bilo.

Jednom prilikom sam u dvorištu fakulteta kroz prozor primetio 
profesorku Song kako stoji na svega nekoliko santimetara od prvog 
prolećnog pupoljka na grani jednog drveta i posmatra ga pažljivo i 
koncentrisano kao da može da vidi njegovu promenu i rast iz sekunda 
u sekund. Odmah sam napustio beskorisno akademsko predavanje na 
kojem sam ne nalazio i strčao dole da pozdravim profesorku i 
ne propustim priliku da porazgovaram s njom o neortodoksnim 
metodama koje ona koristi u lečenju svojih pacijenata. (Slika dole 
je nastala tom prilikom (to ima na sajtu :) u originalu, 
ali ne i ovde)

Sve je isceljivanje.

Zagrljaj, topla reč, blagi pogled, oštar pogled, agresivna kritika,
zastrašivanje, ćutanje, prećutkivanje, prisutan dodir, ili 
stoprocentna prisutnost u sebi bez ama baš ikakve skrivene poruke 
za pacijenta.

*
Da bi se to postiglo, mora se pre svega raditi na sebi. 
Zbog toga je rad sa drugima pre svega rezultat rada sa sobom.

Rečima jednog drugog mog učitelja: "Ako se baviš lečenjem drugih i 
to činiš iz stava da si ti nekakav iscelitelj...pomagač...već si 
napravio veliku grešku. Istinsko lečenje ne dolazi iz tvoje 
potrebe da nekoga izlečiš. Ono dolazi iz rada na sebi, iz uzdizanja 
sebe na frekvenciju koja uvlači u sebe onoga sa kim radiš i 
nesvesno menja njegovu frekvenciju. Bez napora. 
Bez želje i potrebe da to učiniš."

Ako se na ovaj način bavite lečenjem, uvek ćete imati posla.

I uvek ćete imati ljude koji će želeti da budu u vašoj blizini.

I dolaziće vam upravo oni ljudi koji treba da vam dolaze.

I bićete srećni i ispunjeni, bez napora i potrebe da budete Neko.

Samo pssssst... nikome ni reči... 
ovo je tajna koju sam rekao samo vama... 
ako čuje konkurencija uzeće vam posao....!

:)

Ako vam se dopalo, podelite sa drugima."
Copyright © 2015 Kineskamedicina.com
Advertisements
Овај унос је објављен под Obrazovanje, Odnos prema životu, Upoznaj samog sebe, Zdravlje и означен са , . Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Faktor fleksibilnost

  1. Dopalo mi se.. i sve se slažem.. Baš je sve po mom ❤

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s