And now something completely different!


Deo teksta dr Lisse Rankin o biranju partnera, dakle u izvesnoj meri ženski pogled na stvari, mada mislim da neće škoditi ni muškom delu populacije. Ukoliko treba prevod, imate na kraju:

„… Except for a few short term bursts of relationship, I’ve been mostly single for two years after twelve years of marriage ended in divorce, and jeez, things have changed in my dating process since last time I was single. My old list of “What I Want in a Partner” has mostly dissolved. Gone are the “wears boxers,” “likes green,” “great legs,” “enjoys hiking and skiing,” and “financially secure” items on my wish list. I’ve had to add some terms I hadn’t thought it necessary to add when I was younger, like “Not gay, married, living internationally with no chance of a visa, or expecting me to conceive another child.” Having attracted every variety of unavailable man, I’m realizing I need to get specific. “No prison inmates, polygamists, or monks, please!” And living in Marin County, I’m also realizing that I need to qualify that, while I don’t judge anyone who chooses such a lifestyle and I can certainly see the appeal of it, polyamory isn’t my cup ‘o’ tea. Been there. Tried that. It just doesn’t feel safe or stable to me, and it’s a lot of emotional work. Perhaps I’m just not enlightened enough, but my polyamory experiment left me concluding that my heart is just too tender and needs the gentle nest of what I’ll call “open monogamy” in order to open up all the way to the levels of intimacy I desire and am capable of giving.

Time, marriage, and maturity have definitely shifted my priorities. But the most radically paradigm-shifting change is this big fat realization.

I am only interested in a relationship with someone as committed to the spiritual path as I am.

There. I said it out loud, and you can hold me to it.

The Perils of Dating

It’s almost laughable what tends to happen when two egos get together to try to impress each other. There’s posturing. There’s game-playing. There’s guarding of the heart and masturbation of the intellect. There’s bravado about what has accomplished what and who knows who. There’s false modesty that cloaks over genuine lightworking. There’s hiding of shadows and disguise of the authentic self.

The dating ego dance is so obvious that I don’t last ten minutes with this kind of interaction before I pull out my metaphoric scalpel and start digging for something truthful and real. On one first date, I made a reference to the movie The Matrix and asked my date, “Red pill or blue pill?” He said, “Red pill,” and the relationship lasted four great months. Blue pill dates don’t interest me very much. I’m more interested in someone brave enough to show me Who He Really Is… “

*    *    *

Sledi nešto kao prevod, tj. malo je slobodnije od originala, prvo zato što bukvalni prevodi baš i nisu nešto, a drugo zato što ni moj engleski nije baš nešto 🙂

„… Osim nekoliko kratkih burnih veza, uglavnom sam bila sama u protekle dve godine posle dvanaestogodišnjeg braka koji se završio razvodom i bogami stvari su se promenile u mom gledanju na izbor partnera u odnosu na raniji period. Moj nekadašnji spisak „Šta želim od partnera“ se skoro sasvim izmenio. Nestali su zahtevi tipa „nosi bokserice“, „voli da jede povrće“, „ima lepe noge“, „voli planinarenje i skijanje“ i „finansijski osiguran“. Morala sam da dodam neke stvari na koje nisam mislila u mladosti, kao „nije gej, nije oženjen, može da dobije vizu (pretpostavljam da je mislila da može da dođe u Ameriku, ako nije Amerikanac, nije mi najjasnija  konstrukcija, ali mi se čini i da nije mnogo bitna za tekst u  celini) , da ne traži da mu rodim dete“. Pošto sam tako privukla svaku vrstu nedostupnih muškaraca, shvatila sam da mi treba nešto specifičnije. „Da nije zatvorenik, poligamist, ili monah!“A živeći u okrugu Marin shvatila sam da to moram precizirati jer poligamija nije moj stil života. A probala sam. Jednostavno nije mi izgledalo bezbedno, nije bilo stabilno, a zahtevalo je MNOGO emocija. Možda nisam još dovoljno prosvetljena, ali me moj poligamni eksperiment doveo do zaključka da je moje srce previše nežno i da traži sigurno gnezdo da bi se otvorilo i davalo i primalo sve oblike intimnosti koje želim i koje mogu da pružim. Nešto što nazivam „otvorena monogamija“.

Vreme, brak i zrelost su definitivno promenili moje prioritete. Ali glavna promena je u sledećem:

Jedino sam zainteresovana za vezu sa nekim ko je kao ja posvećen duhovnom razvoju.

Eto. Rekla sam to glasno i možete me držati za reč.

Opasnosti od zabavljanja

 Skoro da (mi) je smešno šta se dešava kad se dva ega nađu zajedno pokušavajući da impresioniraju jedno drugo. To su poze, to su igre, to je skrivanje osećanja, to je intelektualna onanija, tu su tirade o tome šta je ko uradio i koga sve poznaje. Tu je lažna skromnost, tu je zaklanjanje stvarnosti, maskiranje autentične ličnosti.

Taj ego-ples je tako očigledan da ne sačekam ni deset minuta pre nego uzmem, metaforično govoreći, skalpel u ruke i počnem da kopam, tražeći nešto stvarno, istinsko. Na jednom sastanku sam iskoristila repliku iz filma „Matriks“ i zapitala novog poznanika „Crvena ili plava pilula?“ Rekao je „Crvena“ i veza je potrajala divna četiri meseca. „Plave pilule“ me ne interesuju mnogo za zabavljanje. Više me zanima neko ko je dovoljno hrabar da pokaže ko je on stvarno…“

PS. Ako za neke delove imate lepši/korektniji prevod, slobodno napišite, ubaciću izmenu 🙂

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Odnos prema životu, Popularna psihologija, Svakodnevica, Upoznaj samog sebe и означен са , , , , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s