Izbeglička tuga pregolema, a ni posla nema!


Prođoh pre neki dan kroz parkić kod autobuske stanice. Bilo je tmurno, a na kaljavim delovima nekadašnjih travnjaka (ali da se ne lažemo, tu je oduvek bilo i prljavo i žalosno) su mestimično bili šatori onih koji nisu imali gde drugde – ipak je bolje i pod šatorom nego na kiši…

Sad tamo imaju i javni WC-i, kao i lekarski punkt (doduše bio je zatvoren) i punkt za prihvatanje izbeglica, sa nekim patetičnim natpisom dobrodošlice…

Svako od nas na svoj način misli o tome. Ko može da zamisli ili zna kako je to napustiti svoje mesto življenja i krenuti neznano kuda, oseti jezu. Oni drugi mogu i da pričaju svašta, a često i jesu na nekoj poziciji u društvu, tako da se njihove izjave vrte na televizijama (to srećom ne gledam, jer nemam) ili izlaze na naslovnim stranama novina (a to vidim prolazeći pored bilo kog kioska sa štampom). Sećam se da jedan izjavio kako su izbeglice sve mlađi muškarci sposobni za vojsku… Šta je on time ‘teo da kaže, ja tačno ne znam, jer detalje izjave i teksta nemam. Verovatno nešto oko toga kako se medju njima kriju ko zna kakvi kriminalci i teroristi. To je naravno moguće, jer raznorazni moćnici koji se igraju sa ljudskim životima vole takve maskarade i scenarije kao iz filmova katastrofe.

Šta je meni ta konstatacija značila? Nešto logično – zar ne biste i sami dali sve svojoj deci i blagoslovili njihov put u neizvesnost, put koji će možda i dobro da se završi, a vi ostali na ognjištu? Koliko je naših staraca i starica tako ostalo? U zbeg idu stari i nejač, ali u izbeglištvo… ?

Pa onda sve te priče političara i državna i međudržavna preganjanja oko broja izbeglica koje će prihvatiti. Šta to znači – prihvatićemo 253 osobe, a 254-tu, 255-tu,… ćemo – šta? Streljati, obesiti, iseckati na parčiće… ??!! Pa priče o prihvatnim kampovima i to ne za hiljadu-dve ljudi (što je već velika cifra) nego za stotine hiljada!!!

Ne može se u okviru sistema koji je do ovoga doveo, pronaći rešenje problema. Jednostavno – ne može, jer ovaj sistem sve gleda kroz pare, kroz interes multinacionalnih kompanija, jer je zasnovan na nepoštovanju ljudi, na mržnji i netoleranciji. Zasnovan na unazađivanju, a ne unapređivanju populacije. 

Tim ljudima treba dati da rade, ne ponižavajući „normalan“ posao, nego novi posao u novom svetu, ne novom po mestu stanovanja, nego novom po odnosu prema ljudima – taj posao treba dati i svima ovde i svima svuda u svetu – to je strašno jednostavno – ako svako pokupi po malo đubreta, sve će biti čisto. Svo đubre treba uništavati i uništiti. Đubre je sinonim zla, sinonim ovog sistema. Jer u ovom sistemu su i loši međuljudski odnosi, i loša hrana, i zagađen vazduh, zemlja i voda…

Đubre je i sve ono što nam se servira kao demokratija (najlepše od svega mi je bilo nedavno saznanje da je Platon demokratiju stavio na poslednje mesto u kategorizaciji načina upravljanja državom), đubre je i ono što izvire iz medija… Kad sam već u asocijacijama na Grčku, ovo stanje u društvu i državama (ne mislim samo na našu, ali nas naše najviše boli, što je normalno), ovo stanje u društvu i državama je kao stanje u Augijevim štalama. Herkul beše onaj koji ih je očistio tako što je skrenuo tok reke… ali onda su govna otišla niz reku… Ne znam da li je to ipak bilo dobro rešenje! Doduše, to je prirodno đubrivo, pa je u tom smislu rešenje prihvatljivo.

Da li će se i kad roditi neki globalni Herkul? Ne znamo i ne možemo znati. Dotle moramo raditi ono što je suštinski dobro u svojoj najbližoj okolini, i nadati se da će se ta naša ostrva vremenom spojiti u kontinent 🙂 Pomozimo sami sebi, pomozimo nekom mlađem, pomozimo nekom starijem, pomozimo nekom koga ne znamo… lepom rečju, delom, poklonom, osmehom…

MIR će doneti Molitva I Rad – molitvu shvatite i u osnovnom i u prenesenom smislu reči – kao pozitivan program, rad shvatite kao rad na unapređenju sebe i svega oko sebe.

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Manipulisanje javnosti, Mediji, Odnos prema životu, Svakodnevica и означен са , , . Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Izbeglička tuga pregolema, a ni posla nema!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s