U žrvnju svakodnevnice…


Stanujem u bučnoj ulici ove naše prestonice, što doprinosi da se, uz stalno iste aktivnosti, osećam samleveno. Da li je bolje ako te melje mlin manjeg mesta? Sumnjam – samleveno je samleveno. Da li će nešto bolje ispasti ako je kao u kasapnici: „… komšija, jel hoćete dvaput da Vam sameljem?“ Ali ja ne želim uopšte da budem u toj mašini… Šta ću sad?! Odavno sam već unutra, i to mi se ne dopada. Ranije je sve izgledalo lakše, jer mi je bilo „prirodno“ što se vrtim u svakodnevnici. Podrazumevalo se da treba da se krećem polako sa ostalima iz jednog navoja mašine u sledeći, pa u sledeći… Kako su neki krugovi bili lepši, ispunjavali izvesnim zadovoljstvima, to je činilo da ne primećujem (ili bar ne svesno) da mi cena ne odgovara i da nalazim raznorazne izgovore i opravdanja. A nazad nema. I u reci je uzvodno teško plivati, a tek u svakodnevnici!

Auh, koje samosažaljevanje! Idem ja bar da se prošetam…

Advertisements
Овај унос је објављен под Odnos prema životu, Upoznaj samog sebe. Забележите сталну везу.

5 реаговања на U žrvnju svakodnevnice…

  1. Шетња, лепо! Но, чините ли то СВАКОДНЕВНО?
    Поздрав комшија!

  2. I svakodnevnica zna da bude lepa… 😉 Samo je važno i znati uživati u njoj ❤ ❤ Važno je znati uživati u svakom trenu… ❤ ❤ U toj tvojoj svakodnevnici, ja bi samo promenila mesto stanovanja.. 😀 Razmisli o tome…. 😉 Ja živim u Mirijevu i volim svoja buđenja sa cvrkutom ptičica I pogledom na zelenilo 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s