Šetnje i šetnje… Da li su sve šetnje iste?


To pitanje mi je palo na pamet pri pokušaju da smislim dobar naslov za ovaj tekst. Jer, u pitanju je šetnja koja nije kao „one“ šetnje na koje pozivam svoj WordPress komšiluk https://noviinternet1987.wordpress.com/2015/11/09/poziv-wordpress-komsiluku/, nego kao „one“ šetnje 😉 , one organizovane, orkestrirane… ali onda vidim da postoje zajednički elementi: boravak napolju, ponešto se novo vidi, ponešto se čuje, izvesno zadovoljstvo se oseća na kraju – dakle, svaka šetnja jeste šetnja! Mislim – što sam filozof, nema dva takva! 😉

OK, to je bio uvod 😉 Sad dođe razrada, pa zaključak, mada je meni  on ustvari  bio razlog za pisanje ovog teksta.

Bio je lep jesenji dan – stvarno lep, stvarno jesenji (po kalendaru, i po predivnim bojama u parkovima). Na Tašmajdanu su se deca igrala, a roditelji, bake, deke, tetke, teče, ujaci, stričevi… uz njih provodili vreme napolju. Ovde moram da spomenem Zmajkin odličan tekst o greškama koje mnogi roditelji prave u odnosu sa decom https://zmajka.wordpress.com/2015/11/11/bravo-sram-te-bilo-i-druga-roditeljska-trtljanja/

Ispred crkve Svetog Marka skupljali su demonstranti. Već smo se, nažalost, navikli na te slike. Nekoga nešto tišti, i ako je dobar (čitaj – finansijski dobar) on onda organizuje protest sa naštancovanim transparentima, majicama, kapama, značkama… Ovi danas su imali i – balone! Malo neprimereno, ali oni su očigledno mislili da je to odgovarajuće.

Bila je povelika kolona, bilo je puno i milicije. Sad svi imaju šta da prepričavaju. Da se gledaju na fotografijama koje su postavljene po internetu, ili da love svoju sliku u 15 sekundi prikaza događaja na TV (ja nemam TV, samo pretpostavljam da su, eventualno, toliko vremena dobili u Dnevniku).

Drveće u parkovima je bilo ravnodušno na njihov protest, možda su se samo neki golubovi malo trgli na buku, ali ja mislim da su već i nagluvi u ovom gradu.

Koliko su danas organizatori utrošili para da dovedu telekomce iz raznih gradova, koliko košta zastoj saobraćaja u gradu (nije doduše bio dug), koliko koštaju svi ti svileni barjaci, majice, kačketi, baloni… obezbeđenje, milicija koja radi prekovremeno… Za te pare su mogli otkupiti bar 10% akcija Telekoma, ako bi od svake ugovorne obaveze (ono kad kao fol daju telefon za dinar, a naplaćuju ga dve godine propisno mesečno) odvojili deo para, mogli bi da kupe još 10%, ako bi malo smanjili svoje blješteće kancelarijske prostore, mogli bi da kupe još 10%, ako bi smanjili plate članovima Upravnog odbora, eto još akcija… I kad bi objavili da imaju 40% akcija i raspisali zajam, narod bi se odazvao i dosta je da im milion ljudi da po 100 dinara, da pređu limit od 51% i da Telekom bude stvarno naš… I, ne, nije ovo naivno gledanje na stvari, nego vrlo moguće, vrlo logično i jedino uspešno. Ako bi se tako izborili za svoj cilj, onda bi ta pobeda zaista nešto i značila. Ovako – ostaju robovi neokapitalizma.

Pri tom, to je igranka bez prestanka, svi su zadovoljni – kao nešto su radili, kao bore se za svoja prava… Kad su roditelji slušali decu? Mislite kakve to pitanje ima veze sa protestom? Ima direktnu i vrlo jednostavnu vezu – vlast su „roditelji“, „deca“ su građani. To je, u sadašnjem sistemu, nepremostiv jaz. Kad neko od „dece“ postane „roditelj“, on zaboravi svoje suze i osećanje za pravdu koje je (možda) imao. I onda „roditelji“ puste „decu“ da se igraju – odobre im šetnju centralnim gradskim ulicama, i to sami sebi računaju kao plus, kao dokaz demokratije…  A „deca“ ko deca – misle da jesu nešto dobili, i krug se zatvara…

I tako, imamo jedne koji protestvuju, nezadovoljni svojim položajem. A šta je sa ostalim narodom? Da li svima teče med i mleko? Neki neobavešteni stranac bi možda tako i pomislio, ali ja nešto ne verujem u to, niti bi iko od nas ovdašnjih u to poverovao – znamo kako nam je. Pa se pitam gde su svi oni drugi koje takođe nešto tišti? Da li nemaju organizaciju ili su se opredelili za neaktivnost i nedemonstriranje jer „Ne može šut s rogatim!“? To je svakako vrlo važna tema i vratiću se na to, u nekom sledećem tekstu, da se sad mnogo ne rasplinem…

Ovo je bio pokušaj da se opisani događaj sagleda sa što više strana, da se što više puta postavi pitanje „Zašto?“ i „Treba li ovako?“ i „Čemu to služi?“ i … – Zašto ovako pišem? („Zato što ne znaš bolje, moronu!“ može neko da kaže, pa i u tome možda ima istine.) Ali je sigurno da to jeste neko moje shvatanje objektivnosti prikaza, nepristrasnosti … Ne mogu da parafraziram: „Ni po babu ni po stričevima… „ jer mi je to dalo: „Ni po Vip-u ni po (e)Mt(e-e)s-u, već po pravdi boga Telekoma, …“, a kakva bi to pravda i bila i za koga ja u ovom trenutku ne mogu ništa da kažem, i zato ovde završavam današnje pisanje…

… ali ukoliko biste da vidite i fotografije, skoknite na

https://noviinternet1987.wordpress.com/2015/11/11/jedna-setnja-u-slici-i-reci/

Advertisements
Овај унос је објављен под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Manipulisanje javnosti, Odnos prema životu, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

2 реаговања на Šetnje i šetnje… Da li su sve šetnje iste?

  1. Повратни пинг: Jedna šetnja u slici i reči | Sopstveni portparol

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s