Juče… jedno sećanje


Juče je bio Dan Republike. Juče je bio rođendan moje majke.

Nema više Republike, nema više moje majke…

Juče… „Yesterday“ i Bitlsi… http://www.youtube.com/watch?v=YtrA4xqxIVY

Za Dan Republike se, naravno, nije radilo. Moja majka se šalila da je to zapravo zbog nje.  Baka bi spremala ćurku na podvarku, kuća je mirisala opojnim mirisom… tad je obično već bivalo hladnije, pa bi u peći pucketala vatra – majka je jedina znala da naloži peć po svakom vremenu (jer, sad to znam, atmosferski pritisak utiče na to da li će „vatra da povuče“). Otac bi odlazio da nacepa drva i vraćao se u kuću unoseći svežinu i izmaglicu jesenje večeri, drva su mirisala, tek isečena. I sedali bismo za večeru nas četvoro – i bilo je sve slatko, preslatko, a posebno reforma – torta koju je, uz moju pomoć ;), takođe baka spremala. Mama nije ništa mnogo znala, a nije ni bilo potrebe da i ona nešto kuva ili sprema, a koji put bi čak i govorila: „Mene je moj otac školovao…“ I evo, tek danas, po prvi put, pomislih, da to možda i nije lepo što je govorila, jer baka (njena majka) je završila samo osnovnu školu, a tata je bio nastavnik, dok je majka bila profesor.

DSC02237

Maturska slika

Bila je profesor u Gimnaziji i izuzetno lepa žena, svi su je mnogo cenili, a mnoge njene učenice imitirale frizurom, elegantnim oblačenjem… Majka je umela tako skladno da izabere i uklopi boje, dezene, materijale – na njoj je svila stajala božanstveno, vuneni džemperi nekako toplo i nežno… Odlazila je povremeno za Beograd i vraćala se sa poklonima – tata bi dobijao lepu kravatu ili košulju, ja knjigu ili majicu…

DSC02240

Deo kućne biblioteke i par igračaka

U kući je sve bilo uređeno po njenom ukusu, ali to je zaista bilo vrlo skladno. Taj stari nameštaj je i dalje tu, sitni ukrasi takođe… A, da, i njeni gobleni. Sve ih je izvezla nekoliko godina posle dedine smrti. U jednoj fioci su bili svi ti raznobojni konci predivnih nijansi („Vilerovi“ gobleni! :)) i šeme za vez. Radila je na platnima, to se valjda zvalo „sito“, sa mnogo sitnim rupicama i brižljivo prebrojavala oznake na šemi… Kad bi posle mesec-dva ili i više, goblen bio gotov, onda bi joj stakloresci u glavnoj ulici to uramili.  Tih nekoliko njenih goblena i danas krase zidove.

 

DSC02252

Gobleni u „predsoblju“

I baka i tata su je, na neki način i prećutno, priznavali za glavu porodice posle dedine smrti. Majka se nikad nije mogla pomiriti sa preranom smrću svog oca. I nas troje smo se nekako trudili da je uvek poslušamo, strepeći (bar je tako bilo s moje strane) od njenog pogleda, nije bilo potrebe ni za prekorom ni za povišenim tonom.

Porodična kuća joj je bila mnogo važna. I posle prelaska u Beograd, znalo se, kad majka kaže „kuća“, da to može biti samo jedno mesto na svetu. Deda i baka su podigli tu kuću od dedinog dobitka na lozu i bakinog miraza. Majka je uvek isticala kako je deda, rano ostavši siroče, radio kao sluga u bogatijoj kući u obližnjem selu, ali svojom vrednoćom i radom obezbedio sebe i zasnovao porodicu – baku je upoznao „na poslu“ – ona je sa svojom familijom došla da obiđe ujaka u bolnici, i zaljubila se u mladog ljubaznog bolničara (kao u serijama ;)) i onda je deda jednog (lepog) dana iznajmio fijaker i odvezao se u njeno selo, i ona je „pobegla“ za njega 😉 Zajedno su podigli kuću, najlepšu u ulici dugi niz godina, a meni bogami i sad.

DSC02245

DSC03798[2]

Dvorište u jesen

Mnogo toga je bilo lepo „juče“… Želim da nam svima bude lepo „danas“ i „sutra“ 🙂

(Ponavljam svoj tekst od pre dve godine… nemam šta da dodam… majko, žao mi je… tek sad, polako, shvatam da se deci ne može sve reći, i da su tu, možda, koreni nekih naših nesporazuma… i, hvala za onu kariranu košulju – jeste da mi se u prvom trenutku baš nije dopala (kao, šta će mi firmirana), ali, evo, nosim je i dan-danas češće od svih i kad negde putujem, uvek je ponesem… )

Advertisements
Овај унос је објављен под Ljubav, Odnos prema životu, Uncategorized и означен са , , , , . Забележите сталну везу.

3 реаговања на Juče… jedno sećanje

  1. Milovanović Siniša каже:

    Мајка,колико лепоте у само једној речи

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s