Zahtev društvu za zaštitu životinja (odnosi se i na dvonožne)


Jedna od reklama za kozmetičke proizvode mi iskoči malopre na ekran. Ljutnem se – je l’ oni ne gledaju kome šta šalju?! Znam, naravno da ne gledaju, kao ni oni što mi šalju reklamice tipa „Želite li posao?“, a moj odgovor, pre nego škljocnem mišem na X je jedno energično – ne želim! I znam, naravno, da do njih moj odgovor neće dopreti i da će me i oni i razni drugi zasipati svojim milozvučnim, oduševljenim tekstovima.

Reklame, kao obavezan deo i proizvod društva zasnovanog na takmičenju, napetostima, lažima… To me podsetilo i na veoma dobru knjigu naučne fantastike pod naslovom „Reklamokratija“, koja se bavi problemom reklama iz jednog interesantnog ugla. Vredi pročitati. Ima i priču utkanu u sve to, ali je osnovna ideja – stavljanja psiho-zavisnih supstanci u proizvode i reklamiranja istih na nivoima koji se ne vide/ne čuju neposredno –  itekako sad aktuelna.

Ali da se vratim na svoj apel, najavljen u naslovu. Podstakla me ta reklama za neku pomadu svojim, posebno naglašenim: „nije testirano na životinjama“. To bi kao trebalo da bude neka prednost, humanost, šta li…

I, evo stoga šta treba tražiti od društva za zaštitu životinja ili osnovati jedno novo, jer očito da UN tu funkciju ne rade kako treba.

Apel glasi:

HOĆEMO DRUŠTVENI SISTEM KOJI NIJE TESTIRAN NA ŽIVOTINJAMA!

Ovi sistemi koje imamo priliku da vidimo okolo po svetu, i njihov derivat koji možemo ovde kod nas da osetimo na svojoj koži, su sve sistemi testirani „in vivo“ na (dvonožnim) životinjama i kao takvi treba da budu zabranjeni.

Niti bi se smeli nastavljati ovi eksperimenti sa ljudskim društvima, niti bi se modeli jednog životinjskog sveta smeli prenositi na druge (kao što su prsluci i kaputići za (gradske) kučiće, kao najbanalniji, ali ne i nebitan primer nametanja jednoj vrsti onih postupaka koji su joj strani i suprotni njenoj prirodi).

Dakle:

HOĆEMO DRUŠTVENI SISTEM KOJI NIJE TESTIRAN NA ŽIVOTINJAMA!

Zar je to tako teško osmisliti i realizovati?

O, da – uzviknuće svako. A zašto? Zato što su nas rekalamama ubedili da su jedino pare i maltretiranje drugih na hiljadu i jedan način jedine „priče“ koje nas, dan za danom, održavaju u „Pričama iz hiljadu i jedne noći“ = našim životima.

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Duhovnost, Ekologija, Manipulisanje javnosti, Mediji, Obrazovanje, Odnos prema životu, Svakodnevica, Zdravlje и означен са , , , , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s