Pozorište sudbine


Mnogo mi se dopadaju razlaganja i prepakivanja reči kod komšije Ironija https://ironijexl.wordpress.com/.

Evo mog malog sličnog pokušaja:

POZOR – IŠTE    SUD – BINE

a nastalo je iz mog razmišljanja o raznim zanimanjima i o tome kako malo znam(o) o svemu što nas okružuje. Tako pre neki dan malo zastadoh na pijaci – i prestadoh da tražim šta ću da kupim, već malo pogledah lica tih ljudi iza tezgi, malo oslušnuh tu kakofoniju glasova – ceo svet u malom. Njihove specifične šale, dovikivanja, nečija gunđanja ili osmesi, pa razne strategije u izlaganju i prodaji robe… koliko životnih priča… Sigurno bi se film mogao snimiti.  Pa onda pomislim o  glumcima i glumi kao nečijem poslu, tom specifičnom, opšteprihvaćenom načinu lažnog predstavljanja – jedinom koje nije kažnjivo 😉 Doduše, i svi mi ostali glumimo, neko više, neko manje vešto, razne uloge koje smo dobili u ovoj podeli uloga u ovim našim sadašnjim životima. Po tom pitanju na mene je dubok utisak ostavila knjiga Erika Berna „Koju igru igraš?“. Davno je to bilo, ne sećam se detalja, ali glavno je da svako igra mnogo raznih uloga i u porodici i na poslu i među prijateljima. I to nije ništa nenormalno ni neuobičajeno – jednostavno prilagođavamo se statusu i postupamo prema stereotipima tog statusa (da li su dobri, to je druga priča). Ni najcrnji tunjavko nije uvek tunjav, ni najveći dasa nije to uvek. E, sad neko pati zbog uloge koju ima, da l mu je nametnuta il je sam izabrao, i to je druga priča. Neki se uživljavaju i u uloge režisera, koji put i bukvalno: reže i seru. A, bez obzira na ulogu, svi vole aplauz ili tapšanje po ramenu, odobravajući osmeh, pogled pun divljenja… Verovatno (vrlo) često to (pogrešno) shvatamo kao izraz nečije ljubavi i/ili naklonosti. Neke uloge nastavljamo da igramo, a da pri tom nismo suštinski ni zadovoljni pozicijom, ali uloge postaju naš „fah“ – i, onda neminovno dođe do toga da se neko grčevito drži izabranog modela ponašanja, pa mora da potencira neke komponente i tako se vremenom pretvori u karikaturu određenog obrasca ponašanja. Tu je, nažalost, i nadmetanje koje jednostavno ne vodi dobru. A razlog je jednostavan – osvajanje „trofeja“ je na neki način obavezujuće i zahteva stalni rad na održavanju pozicije – i tu više nema radosti, prave životne radosti. Videli ste svi „ispuvane“ političare – kad ih istroše, kad padnu sa „visina“. Slično je u svemu drugom. „Ko visoko leti, nisko pada!“ Koliko je to dobra i višeslojna izreka! Kamo sreće da ne (moramo da) glumimo. Ali podela uloga počinje vrlo rano, a promena žanra je redak slučaj. Što reče Bora Čorba: „Ostani đubre do kraja!“ Da, zaista bi bilo lepo kad neke uloge jednostavno ne bismo prihvatali – a još bi lepše bilo kad nekih uloga ne bi ni bilo – zloće, siledžije, glupe plavuše, lažljivci, političari, uobraženci, primitivci… To svakako nije nemoguće, ali pošto svi čvrsto drže do sebe :), to navedene kategorije verovatno ne mogu same od sebe da se ugase – za to treba vaspitanje i obrazovanje mnogo, mnogo drukčije od ovog sada, za to treba drugačiji sistem od ovog sada.

Do tih boljih vremena – pogledajmo sami sebe malo bolje, promislimo o ulogama i o tome kako ih, sa kojim uspehom i kojim zadovoljstvom igramo i da li je baš to ono što smo hteli od života… Ohrabrimo se da odbacimo loše uloge i da sebi dodelimo dobre uloge. Neka je i ulogica, al neka je naš lik – dobrica!

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Odnos prema životu, Svakodnevica, Uncategorized, Upoznaj samog sebe. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s