Čast povodom povećanja penzije


Dragi moji WP sledbenici,

Danas mi je isplaćeno („u celosti“) povećanje penzije unazad za mesec decembar, pa odlučih da ću se držati lepe tradicije u našem narodu da čovek časti komšiluk kad mu se desi neki specijalno lep događaj.

E, ali kako to realizovati? Nije mali problem… zapravo je – kao što je najčešće u ovoj našoj civilizaciji – problem veći što je manje para! Vas ima preko 350, a povećanje moje penzije je 605 din! E sad, nisam ja cicija – svako bi dobio po 2 (dva) dinara, ali kako to preko Word Press-a da vam pošaljem?

I idući tako sa tim teškim mislima 😉 primetim jednu bakicu, naslonila neku, po izgledu bi se reklo potešku, kesu na izlog apoteke blizu moje osn. šk. 😉 Prođem ja, okrenem se, pogledam – majušna, pogurena baka, ako ima metar i 30… Vratim se, upitam da li hoće da dopusti da joj to ponesem donekle. Pogleda me, odmeri i … pristade. Samo reče: „Znaš, ja ne mogu brzo… “ I pođemo mi – polako. Kesa je zaista bila dosta teška. Saznam da su u njoj jabuke, da je baka bila kod lekara za neke lekove. Sočno ih je i opsovala, jer su joj uzeli 30 din (tzv. participacije), a taj neki lek posle nije mogla da uzme u apoteci, iako je na recept, plaća se, a od prošli put su poskupili za nekih dvesta dinara…

I tako, idemo mi polako i saznam da je baka-Ruža nekad bila šnajderka, pa se zato pogrbila, da joj je muž bio pijanac i „švaleraš“, da dece nisu imali, da je imala brata koji je radio u sudu u Šapcu, ali je umro naprasno pre 23 godine, da je njena majka bila iz bogate familije ali da su nadničarima davali „isti lebac što i mi jedemo“, i da je davala „varenike ciganskoj deci“ i da im je davala vode sa bunara i da su svi trubači došli njoj „na sa’ranu“ kad je umrla…

I kako je baka-Ruža bila uzela jednu koja je išla u Medicinsku školu da stanuje kod nje, i da je malo pazi, a ta dovela šest momaka, pa posle svi zajednoo otišli na igranku i vratila se u četiri ujutru, i da je onda baka-Ruža izbacila („iako mi je njena tetka dovela, kao fino dete, čim je tetka otišla, ona zapalila cigaru!“)

I, nekako spomenu baka-Ruža da bi kupila hleba, pa mi svratimo u radnju „kod solitera“ (priča se dešava u Šapcu, danas oko 15h). Uđemo mi u radnju – gleda ona hleb, pa pita prodavačicu koji je najteži, a ova kaže da su svi iste gramaže, ali su cene razne. E tu je trebalo imati strpljenja, zaista – pa koliko je ovaj, pa koliko je onaj… izređa baka-Ruža celu stelažu, pa sve hukće kako je „lebac skup“. Uverim je ja da nema problema za pare, neka izabere koji joj se dopadne, pa ona uze „narodni“ 🙂 Ponudim da li bi htela još nešto. I tako, uz njeno nećkanje i huktanje kupimo i pet pomorandži („ne valja paran broj, treba tri ili pet“), jednu paštetu, jednu „petlovu supu“, jedan margarin, jedan mali ratluk i jednu kesicu bombona („mali mi je šećer, pa metnem u tašnu po bombonu kad idem“)… Dođemo mi na kasu, čekamo red. „Joj, ako ne budemo imali, da odvadimo… “ , „Ma, ne brinite ništa, danas su dali povećanje penzije pa imam… “ I tako ja platim njen račun (izneo je 369 dinara), i nastavimo mi dalje niz ulicu.

Saznam još iz kog sela ima familiju, pa i gde živi. Pitam je kako će do tamo, to je oko pet kilometara daleko, jedno selo kod Šapca, Pričinović. Kaže: „Pa, polako, peške!“ Pitam je da li ima autobus do tamo, kaže da ima, i zna i kad. Ona dođe u šabačku crkvu i autobus tu i staje i onda se vrati do centra svog sela, pa dalje još ima malo peške. Ali mi smo daleko od crkve, pitam je gde još ima stanica i ona reče – a to je baš na kraju moje ulice. I nastavim s njom do te stanice i sačekamo zajedno taj autobus. Trebalo je čekati desetak minuta, pa me je za to vreme nahvalila, vidim vežba priču koju će svojim dvema komšinicama pričati kad stigne kući 🙂 I kad stiže autobus, unesem i stvari unutra, kupim joj i kartu (kad već radim, da do kraja posao odradim 🙂 ), izađem napolje i mašem joj, a i ona meni… I to je to. Ode vaša čast baka-Ruži 🙂

Ali ko god iz WP komšiluka hoće poslaću mu zaista pravu razglednicu! Sa ružom na slici 🙂

Advertisements
Овај унос је објављен под Odnos prema životu, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

10 реаговања на Čast povodom povećanja penzije

  1. Pixel каже:

    Svaka čast ljudino! 🙂

  2. aleksandranm каже:

    i porodična isto toliko povećanje…ne mogu da garantujem u dinar 🙂

  3. Dejan M, каже:

    U vrtlogu proteklih godina, nekako smo zaboravili šta znači biti čovek. Tako da se svi ozarimo kada pročitamo ovako neku priču, umesto da pomislimo da je to u stvari normalno. Naravno, to više govori o našem društvu, a manje o tebi i zato: svaka ti čast!

  4. skitara0404 каже:

    Vala neka si! Imaće baka Ruža radosti za narednih mesec dana…Imala ja tako moju baka Ilinku kojoj sam nosila torbe do stana. Volela je da psuje vlas` i da peva više nego leba da jede. Jednom je dobar deo Novog Beograda čuo kako smo budile Sejdefu ispred moje Svaštarice :)….Svaštarica je brisana iz registra, a baka Ilinka iz biračkog spiska (primljena je u nebeski hor), a ja, ovako sama, sa duvanom ostruganim glasnim žicama, sve teže i sebe probudim, nekmoli Sejdefu 🙂

  5. malaprge каже:

    Divan gest, svaka cast, ipak si i nas castila sa ovom lijepom pricom od tog povecanja 😉

  6. stolarijav каже:

    Pozdravljam potrošenu povišicu 🙂

  7. Повратни пинг: Penzija, novo povećanje, ovaj put od Vlade, i to 60%! | Sopstveni portparol

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s