„U maloga Jove, cipelice nove, ali ništa zato – on ode u NATO!“


Dođavola svi (moji) sladunjavi tekstovi, sva zavaravanja i samozavaravanja. Ko nije pročitao, nek pročita o kapitulaciji:

https://ivinsvet.wordpress.com/2016/02/13/%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/

Hvala Ivi na informaciji i odličnom tekstu. Nemam TV i ne čitam novine, niti i jedno i drugo pratim na internetu, pa vesti stižu do mene koji put specijalnim putevima. Ali stignu. I izazovu reakciju – radost ili tugu, nevericu, saglasnost sa autorom…

Ovo večeras je bilo da iskočim iz kože, da izjurim na ulicu noseći transparent „NE U NATO, NE U BLATO!“… Ne iskočih iz kože, ne izjurih na ulicu…

Mnogo je gore i ozbiljnije od svačega što nam se događa u ovome što zovu savremeno društvo, što se kiti perjem demokratije. Ovo je (još jedan) dokaz da svi mi, obični ljudi, koliko god miliona da nas ima ne predstavljamo apsolutno NIŠTA uzurpatorima (ljudskih) prava, zaklonjenih paravanima zakona koje su sami smislili da svoj položaj zaštite i utvrde…

A kome nije dovoljno jasno neka vidi i ovo:

https://markusmaki.wordpress.com/2016/02/12/prica-o-tome-kako-su-vas-porobili/

Treba okrenuti drugi list!

Kako?

Treba u mimohodu da prođemo pored skupštine i svako da pljune, treba milioni zadnjica da se pokažu idiotima-političarima.

Ne očekujte da vas shvate, ne očekujte da se promene, promenite se vi!

…………..

Advertisements
Овај унос је објављен под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Manipulisanje javnosti, Mediji, Obrazovanje, Odnos prema životu, Svakodnevica, Uncategorized. Забележите сталну везу.

6 реаговања на „U maloga Jove, cipelice nove, ali ništa zato – on ode u NATO!“

  1. oblogovan каже:

    Као што ми недостаје Ива, недостаје ми и стари Новиинтернет… Можда смо сви само сламке. Али, бре, можда смо и спас, бар једни другима…

  2. Prisluškivao sam razgovor dva vremešna gospodina u četvorci,Novi Sad.
    -Znaš li ti moj pobro u čemu je naše prokletstvo,pita jedan drugog.I ne čekajući odgovor nastavi da priča.Kada se neko zapošljava npr za čistača ulica treba mu lekarsko uverenje da je psihofizički sposoban za to.U politici u Srbiji nikada nije lekarsko uverenje bilo potrebno,Pa pitam ja tebe kakvi to ljudi odlučuju o našim sudbinama? Ej prvo radno mesto pa ministar,predsednik,premijer u četrdesetim godinama.Pa jel to normalno,jesmo li mi normalni kada na to pristajemo?
    Nešto bih ja tu promenio,ali nije lepo na ne prenesem citat u originalu

  3. Повратни пинг: E svaka im čast! | Sopstveni portparol

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s