U potrazi za vikendicom/imanjem odem juče na Cer, u Radovašnicu. Mesto je poznato po manastiru, tako da je poseta manastiru bila „predviđena programom“ i bez dodatne naplate 😉
Dan je bio divan, zapravo bilo je i pretoplo s obzirom na kalendar.
Na šabačkoj autobuskoj stanici nađem svoj autobus
a u njemu i ovakvo obaveštenje putnicima:
Da me ne bi negde „ispustili“, sednem u prvi red – da vidim kuda prolazimo, jer mi je taj kraj zapravo nepoznat iako je vrlo blizu Šapca. Do Radovašnice ima 23km, zvanično. Put je na mestima tako truckav, da je jedna fotografija ispala ovako:
Onda smo ipak stigli do raskrsnice od koje se ide peške do manastira
Put je bio lep – na nekoliko mesta već su procvetale džanarike
Pčelice su vredno zujale, a miris je bio predivan. Pored puta je rečica-potok…
… i tu uvek ima i lepih prizora
Bilo je na mestima, ali ipak ne mnogo, i plastičnih flaša… Put je krivudao i iza jedne krivine se ukazao manastirski konak
Ova bara/jezerce je verovatno od nekog rukavca rečice. U manastirskom dvorištu bilo je i nekoliko koza sa jarićina, od kojih su ovaj mališan pozirao 😉
Manastirski konak je veliki
a potom dolaze nova i stara crkva
Meni je stara lepša, ali i nova je interesantna:
Od stare crkve je lep pogled na konak
a mogu se zajedno videti i stara i nova crkva
Tu je i rečica koja je usekla svoje korito u stene
Vrata stare crkve su bila zatvorena
i, ne znajući gde i kao da tražim da mi otvore, jer u dvorištu manastira nije bilo ljudi, ostanem da se odmorim na klupi pored stare crkve. Posle još malo nabrah salate (koprive, maslačka, hajdučke trave, zvezdice… ) i polako kretoh ka autobuskoj stanici… Bio je to baš lep izlet 🙂
Sopstveni portparol (do 2020) 
Znam taj manastir, tamo sam odrastao… Samo, tada nije bilo velelepnog konaka, a malo je poznat podatak da su staru crkvu srušili i spalili Nemci 1942. godine jer je iguman Mina bio aktivni četnik.
Lep kraj, zaista. Konak je stvarno veliki. Meni je samo žao što su zbog toga dosta drveća u blizini isekli.
Lako je za drveće, ono će opet odrasti… malo veći je problem što oko manastira i uopšte u ataru Radovašnice ima interesantnih mesta koja apsolutno nisu istražena i obeležena. Nizvodno oko kilometar i po imaš vir kao uklesan u kamenu u obliku srca, površine od dva.tri kvadratna metra… Kad sam bio klinac čistio sam ga i kupao se u njemu, dubok je oko 1,6m, ali voda preko noći nanese toliko šljunka i peska da se napuni do pola 🙂 Odmah pored manastira levo gledajući od ulaza ima kamena gromada koja je sa gornje strane poravnata kao da je odrezana motornom testerom, sa nekim čudnim uklesanim simbolima… Niko nikad nije umeo da mi objasni šta je to, čemu služi i ko ju je postavio. O Kosaninom i Trojanovom gradu da ne govorimo, prvi je par kilometara uzbrdo. Ali takve stvari ovde slabo koga zanimaju, moja unuka zna da pokaže po imenu većinu dinosaurusa, ali je do nedavno mislila da krava rukuje nekom mašinom koja pravi i pakuje mleko 😦
Ovo za kravu je vrlo simpatično, a ovo za Radovašnicu veoma zanimljivo – ako nađem vikendicu ili manje imanje u tom kraju po povoljnoj ceni, onda ću kad pređem tamo poraditi i na „otkrivanju“ i sebi i drugima, tih znamenitosti i lepota.