Kako su Robinsonu nudili jedno skoro sasvim iskrčeno ostrvo i šta je on o tome mislio


Tragajući za svojim ostrvom u ovom uzburkanom svetu naš Robinson je uspostavio kontakt sa čovekom koji je prodavao jedno. Cena je bila prihvatljiva, daljina od Robinsonove baze, da ne kažem glavnog štaba, takođe. Prodavac je bio stariji čovek, jako nepoverljiv: „Znate, ima svakakvog sveta… ponesite obavezno ličnu kartu da mi vidimo ko nam dolazi… “ Nekako su se ipak dogovorili i Radovan, tako se prodavac zove, je sa svojim poznanikom Stojanom došao autom ispred Robinsonove kuće u dogovoreno vreme.

Pošto je do „ostrva“ trebalo putovati oko pola sata, prilike za priču je bilo napretek. Prosto da čovek ne poveruje koliko se stvari iz nečijeg života može za to vreme saznati, i koliko će detalja iz svog života zauzvrat reći potpunim strancima…

Evo kako je Radovan upoznao svoju suprugu: dok je studirao u Beogradu radio je preko studentske zadruge – naplaćivao zakup tezgi na pijaci, a ona je takođe studirala, ali je dolazila da prodaje sir što su joj njeni slali iz sela. I dopala mu se, a i on njoj, pa su se posle više „službenih“ susreta na pijaci, odvažili i da se prošetaju Knez-Mihailovom… Da, da, takva su vremena bila, ništa kafići, splavovi i sl. I onda su se posle i venčali i zbog zaposlenja vratili u jedno selo bliže Šapca i tu i ostali. Imaju ćerku i unuka i svoju staru kućicu, koju je žena nasledila od svojih, sad hoće da prodaju da bi ćerka mogla da doplati za veći stan u Novom Sadu…

I bilo je još priča i priča… i onda su „sišli“ sa glavnog puta i pošli seoskim putem. Selo je bilo vrlo staro (mislim, naravno, sve je relativno, ali su kuće u selu bile stare i skoro sve „žive“ – videli su se pilići po dvorištima, kucovi su lajali… Videlo se i da nije mnogo imućno selo, kuće su bile male, sa 2-3 mala prozora… Bilo je simpatično seoce, ali je bilo i malo tužno gledati gde sve ljudi žive, očito generacijama.

I stignemo do kuće jednog komšije kod koga je ključ od Radovanove kuće. Komšiju su jedva našli 🙂 bio je kod suseda, nešto su doziđivali jednu štalu. Prišao nam je rukovao se žuljevitom rukom, ponovili su nekoliko puta ritualne pozdrave i raspitivanja o porodicama, poslu, vremenu… Onda je komšija ušao u svoje dvorište i iz „letnje kujne“ izneo ključ. Rekao je da ide da radi, a da Stojan posle ostavi ključ ispod tanjira na stolu ispred letnje kujne, jer je on svoju kujnu uredno zaključao 🙂

I tako produžismo još malo do Radovanove nekadašnje tazbine 🙂 Bila je to mala kuća, od tri odeljenja – ulazi se na sredini i onda imaju dve sobe levo i desno po jedna. Radovan je bio ponosit na kućicu, jer su je skoro okrečili i uredili, stavili nove oluke… Robinson ih je pohvalio zbog toga. Onda su išli i do kraja njive i šume sa kojom se njiva graniči, jer se jedan deo te šume takođe prodavao uz plac. Šumica je bila prepuna šarenog proletnjeg poljskog cveća. Uz standardne ljubičice, visibabe, jagorčevinu bilo je i kukureka i nekih lepih plavkastih cvetova i drugih roze i uopšte je bilo vrlo lepo i u potpunoj suprotnosti sa ostatkom placa koji bio jedan velika – ledina. Sve je bilo iskrčeno u delu koji bi trebalo nazvati dvorištem, njiva u nastavku je bila zasejana pšenicom, tako da je sve bilo ravno i zeleno, a plac nije ni sa jedne strane bio ograđen… tako da je Robinsonu to ostrvo izgledalo previše pusto da bi se odlučio da na njemu boravi, ali je, bar se nada, bio dovoljno ljubazan da to ne kaže neposredno nego da pohvali veličinu imanja i da do povratka u grad nastavi dalje sa razgovorom, setivši se u poslednjem trenutku da čika-Radovanu da i ličnu kartu na uvid, što je ovoga obradovalo 🙂

Potraga se nastavlja…

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Odnos prema životu, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

2 реаговања на Kako su Robinsonu nudili jedno skoro sasvim iskrčeno ostrvo i šta je on o tome mislio

  1. Negoslava каже:

    I šta bi… je li pronašao imanje i kuću po svojoj meri?

  2. noviinternet каже:

    Posle višemesečne plovidbe 🙂 po Pocerini, Robinson je izabrao jedno lepo pusto ostrvo, u selu prihvatljivo lepog imena – Metlić 🙂 Trenutno je, zbog vremenskih uslova, rad na uređenju ostrva malo zastao, ali će ovo proleće videti Robinsona kako uživa na svom ostrvu… Onda će biti i jedna lepa reportaža o tome i poziv društvu sa WordPress-a da dodje u goste 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s