Robinsonovo izvinjenje


Dragi moji WP susedi, izvinite što ne opisujem korak po korak svoju potragu za pustim ostrvom.

S jedne strane ne znam koliko je zgodno da objavljujem slike delova nečijeg imanja, iako neću pominjati precizno gde se to nalazi, a bez saglasnosti vlasnika… S druge strane učinilo mi se da o tim svojim traganjima smišljam priče želeći da se to dopadne čitaocima (imam nekoliko neobjavljenih priča o 7-8 do sada posećenih imanja-pustih ostrva). Opet, dobro bi bilo da pišem o tome svemu i zbog sebe i zbog ponekog ko ima iste želje, ali nije još krenuo u potragu.

Moram da kažem da je ta potraga sama po sebi mnogo zanimljiva – odete u selo za koje niste ni znali da postoji (ni u ukrštenim rečima se ne spominje 😉 ), upoznate obične ljude i njihove (neobične) priče, vidite gde su sve ljudi živeli, vidite magaze, čadrake, preslice, naćve… Vidite prirodu oko sebe, dišete čist vazduh. Svugde će vam se bar nešto dopasti. Ili ono što vidite ili ono što čujete.

Naprimer, čika-Milan iz Lojanica je pričao kako bi, kad proda imanje, morao kod ćerke u grad: „… a ja tamo, dijete, ne mogu da zaspim ni akov rakije da popijem…“, jer “ … tamo se ne skrašavaju celu noć – samo idu autima… „. I kako je opisao blagodeti svog dvorišta: „… a ja, da prostiš, k’o ker legnem na travu i samo mi milina… “ i kako je opisao svoju samoću, jer je udovac već nekoliko godina: „… dođu mi ćerke, ne kažem, donesu mi svega, al onda odu, a ja gledam taj televizor, pa ga od muke isključim, šta će mi i on… da mi je samo da neka žena hoće da dođe da živi ovde, samo ručak da mi zgotovi, ništa drugo ne tražim… da to imam ne bi’ nikad iš’o ni prodav’o…  “

Evo, ipak, dve-tri Sonijeve slike iz sela Matijevca, dvadesetak kilometara od Šapca, u Pocerini:

Lepota, neopisiva

Lepota, neopisiva

Stari, drveni prozor, dvokrilni, a izmedju su, ne vidi se na slici - gvozdene rešetke...

Drveni prozor, dvokrilni, a izmedju su, ne vidi se na slici – gvozdene rešetke…

Stari vajat, šeretski namiguje sunčevim zracima

Stari vajat, šeretski namiguje sunčevim zracima

… a u okolini nigde žive duše… 80 ari zemlje i kuću, sa vajatom, štalom, šupom, garažom, dvadesetak stabala lešnika „u rodu“, čokotima raznog grožđa (koje se ne prska)… sve to vlasnik daje za 5000 (naravno evra). Sumnjam da će dobiti. A samo vazduh i vidik vrede toliko:

010

 

Meni nije odgovaralo ovo imanje jer se veoma teško stiže do tamo, treba imati auto, a ja imam samo Bajkija 🙂

Potraga se nastavlja 🙂

 

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Odnos prema životu, Reportaže, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Robinsonovo izvinjenje

  1. ljubicanstvena каже:

    Sviđa mi se ideja, i u živala sam u tekstu i slikama. 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s