Kako je Dubnica zamenila Uvac


Trećeg dana svog boravka na Zlataru krene naš Robinson u ekspediciju – lokalnim minibusom ka brani na Uvcu, sa namerom da stigne do čuvenih meandera… Ali mu se ne dade.

U minibusu je jedna žena koja je sedela pozadi telefonirala nekome da je čeka kod manastira. Hm, načulji Robinson levo uvo – manastir? Koji li je to od mnogih znanih i neznanih? Robinson se obrati saputnici na susednom sedištu – ona reče da ne zna.

Krajolik je bio lep – visoravan, sa puno (raštrkanih) kuća, pod oblačnim i vetrovitim nebom je lepo izgledala. Bilo je dosta putokaza za seoski turizam. Truckavim i krivudavim uzanim (ali asfaltiranim) putem stiže minibus i na branu na Uvcu. Put je vodio preko brane. U blizini nije bilo nikoga, pa Robinson odluči da produži do manastira, pitajući vozača, kao neko ko zna gde ide 😉 – „Mogu li s vama ipak do manastira, pa ću u povratku ovde da svratim?“ Moglo je, i bilo je džabe 🙂

Posle još malo krivudanja i truckanja, stigomo do manastira. Onu ženu je zaista neko čekao, a Robinsonu se obradovao mali žuti pas

022

Upoznavanje je proteklo na obostrano zadovoljstvo

020

i ulaz u manastir je bio „slobodan“.

005

Na panou ispred ulaza se moglo pročitati da je iz ovog manastira Arsenije Čarnojević poveo narod, da su Turci posle manastir spalili. Današnji izgled je rekonstrukcija na osnovu preostalih zidina. Ostaci su preliveni olovom (što je kaluđer i pokazao) i onda je gore nadzidan ostatak građevine. Unutra je ostao posle vekova kiša, mraza i snegova i nekoliko detalja sa freski na zidu. Oseća se nekako svetost mesta.

016

Do manastira je zvonik sa koga se pruža lep pogled, kako na manastirsku baštu…

013

… tako i na prostor ispred manastira

024

A evo i samog zvonika:

015

Po izlasku iz manastira Soni se još jednom osvrnuo:

023

a onda je pogledao u smeru odakle je trebalo da dođe minibus

021

Posle jedno deset minuta cupkanja na vetrometini, autobus se pojavio u daljini, vozač je lako prepoznao posetioca iz daleka ( 😉 ) i krenusmo nazad, poznatim 🙂 putem. Na jednom zavijutku iz minibusa izađoše dvoje dece – đaci, i kretoše seoskim putem:

Đaci-pešaci

Đaci-pešaci

Robinson se dugo osvrtao dok je autobus odmicao – nigde na vidiku nije bilo ni jedne kuće…

Brana na Uvcu se sad mogla bolje videti izdaleka:

027

ali je izlet na tu stranu ostao za neki drugi put…

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Putopisi, Reportaže и означен са , , , , , . Забележите сталну везу.

2 реаговања на Kako je Dubnica zamenila Uvac

  1. Negoslava каже:

    Šerovala sam ti ovo da bih videla je li ti se povećao broj poseta – pa ako jeste, da te ubedim i za aktivaciju na Fb.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s