Tolstoj? Ne, hvala.


Dospela mi u ruke knjižica tamnoplave boje, izdanje Srpske književne zadruge od pre n godina, n>50 :). Dve drame L. N. Tolstoja. Prva, sa mračnim naslovom Moć tame i još mračnijim sadržajem: žena, Anisja,  otrovala muža Petra na nagovor majke svog ljubavnika Nikite, koji je bio sluga na imanju. Posle Petrove smrti Anisja se uda za Nikitu i da mu sav Petrov novac. Nikita saznaje da je A. otrovala P. i više je stoga ne voli (inače mlađi je od nje desetak godina, koliko je i ona bila mlađa od muža). Onda Nikita počinje vezu sa pastorkom, koja je od njega mlađa desetak godina. Ona ostane trudna. Devojka inače nije Anisjina ćerka, nego poćerka. Nikitina majka, opet (!), nagovara Nikitu i Anisju da tek rođenu bebu udave i sahrane i oni to i učine, ne bi li mladu majku mogli kao devojku da udaju. I na svadbi dolazi do raspleta, Nikita mučen grižom savesti zbog ubistva rođenog deteta priznaje ne samo to ubistvo, nego na sebe uzima i Petrovo ubistvo… Užas. Nije mi jasno zašto se uopšte pišu (i zašto su se pisale takve stvari). Ne mogu da prihvatim da tako nešto može da bude poučno. Kome? Kako? Da li je takvim komadom Tolstoj mogao da dopre do seljaka, do onih koji bi se mogli poistovetiti sa likovima ove drame? Ne verujem. Taj siromašni svet nije išao u pozorišta, nije bio ni pismen. Čemu onda ova drama? Mogu je, možda, shvatiti kao „probu pera“ – Tolstoj je video u novinama (?) ili čuo priču i onda dopisao dijaloge. Jedino mi je, u celom komadu, relativno zanimljivo bilo to da je Petar imao 43 godine, i da su ga svi smatrali za starca, a i inače je bio bolestan i teško se kretao… 43 godine, a starac! Dodatno, na samom kraju drame, Nikitin otac govori sinu da će mu Bog oprostiti – piščeva projekcija hrišćanskih stavova… Zbog svega mi se mnogo više dopala knjižica N. Berđajeva „O vrlinama hrišćanstva i nedostojnosti hrišćana“. Imalo bi i tu šta da se kaže za pojedine stavove, ali u celini je korektno i prijatno za čitanje.

A što se tiče pitanja iz naslova – pomislih, posle pročitane drame Moć tame da pokušam da vidim na šta bi mi (sada) ličile čuvene Tolstojeve knjige, Ana Karenjina ili Rat i mir. Nije mi se dalo da ih uzmem ponovo u ruke…

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Duhovnost, Obrazovanje, Odnos prema životu и означен са , , , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s