Koji praznik više voliš? – upita me moj drug…


… i izazva lavinu (odgovora) 🙂 Probaću da to i ovde zabeležim, ne pamtim svaku svoju izgovorenu reč, ali znam osnovne teze 😉

Prvo, tj. pod jedan 🙂

Ne volim praznike, ne volim ni reč – praznik-prazno… A ne volim ih jer je u mojoj mladosti (a verovatno i kasnije) svaki praznik bio opredeljivanje za jednu od strana koje volim – ako odem kod bake u Šabac, ne mogu otići sa drugovima na neki izlet, ako odem na neki izlet, kako da postignem da odem i do nje. I sad, dok ovo pišem, sve jasnije vidim koliko je ona bila moj svet – blaga, lepa starica, divno izvajanih ruku kojima je mesila najbolje „listiće“, a tek slavsko žito kad napravi ili reform-tortu! Išla bi uvek da me otprati do autobuske stanice i stajala na uglu dok autobus ne prođe pored i ne mahne mi… ne mogu je prežaliti.

Drugi razlog što ne volim praznike su prazne priče na okupljanjima drugog dela moje familije – stalno iste priče, stalno smeh na istom mestu, stalno isto posluženje… Sad shvatam da ti i takvi rituali služe jedino da održe (na silu) porodične odnose pod maskom zajedničkih ručkova ili večera. Znam i druge porodice koje isto tako, čini mi se grčevito, drže do nedeljnih porodičnih ručkova, pa kad glavni organizator umre, onda se sve raspada, i svako svakog izbegava. O ritualima govori i Konfučije, upravo sa tom nekom (čini mi se) idejom da oni učvršćuju društvo. Svakako da se neki sistem mora uspostaviti, i neki skup osnovnih pravila, da ne kažem zapovesti :). Mi smo životinje, životinje se dresiraju, stavlja im se jaram ili uzda i one onda otaljavaju posao za koji su određene. Nažalost, da bi došlo do opšteg napretka svesti ka ljudskosti u punom smislu te reči, neophodni su ti prvi usmereni koraci. Kao što ni malo dete nećete pustiti da stavi prst u utikač, tako ni još uvek mlad, u kosmičkom smislu, ljudski rod ne možete pustiti bez nekog nadzora. Što se to izrodilo u nenarodne režime svakakvih vrsta, nije krivica ljudskog roda uopšte, nego pojedinih izroda koji su videli da uz pomoć novca i batina/oružja mogu usmeravati ljude u ratove (koji su uvek bratoubilački – jer smo genetski svi sa iste grane potekli).

Ne volim verske praznike zbog novih, napadno religioznih koji se krste kad ulicom prođu pored crkve, a u crkvi se klanjaju i metanišu, dajući velike priloge. Ne volim državne praznike jer su hvalospevi režimu, pa se svi trude da nekim visokoparnim rečenicama naglase napretke, demokratičnost… Prazne priče – kako i priliči prazniku.

Šta je za mene praznik:

  • kad ste uz one koje volite – decu, roditelje, rođake, prijatelje… ali prirodno, neforsirano, u blagougodnim razgovorima, šetnjama ili deleći (skroman) obrok – ali je to jelo spremljeno s ljubavlju i trista puta ukusnije od bilo kog „keteringa“,
  • kad ste u prirodi i imate onaj predivni osećaj slobode svud oko vas,
  • kad ste u zagrljaju voljene osobe

Želeći svima prijatne dane ovog malog raspusta, odoh da se prošetam 🙂

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Odnos prema životu, Svakodnevica и означен са , , , , . Забележите сталну везу.

2 реаговања на Koji praznik više voliš? – upita me moj drug…

  1. ljubicanstvena каже:

    Slažem se u potpunosti i ovo je jedan od komentara u kojima pružam podršku iako je zaista svaki komentar suvišan.

  2. Shonery каже:

    vrlo saglasan… 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s