Opet ja, ili drugo prvo ovogodišnje kupanje


„Kad nema pustog ostrva, dobra je i Ada“, pomisli Robinson jutros i krete od sabajle 😉 u ekspediciju. Oprema za ekspediciju je podrazumevala 1/2 kg crnih trešanja, 1/2 kg šarenih, krastavce i luk (organski, ali lično brani kod drugarice i plaćeni 0 (i slovima – nula) dinara), jogurt, hleb i vezica mirodjije, da, još da ne zaboravim flašicu vode, peškir i ostale sitnice za plažu…

Autobus 55 ne staje tamo gde se Robinson nadao, nego malo dalje, tako da je trebalo nešto više vremena da se stigne do servisa za iznajmljivanje bicikala. Uzmem jedan „kontraš“, sa širokom guvernalom, staviše i korpu, a ja ranac u nju i uživancija je mogla da počne. Dan je zaista bio pogodan za izlet, nije vruće, a malo pirka vetrić, stvarno divota. Na stazi za bicikliste nije bilo puno ljudi, još jedan „plus“ za današnji dan.

I onda nađem malo ladovine (sa „h“), jezerce je blistalo na suncu

001

Oblaci su bili nestašni, pufnasti, čupavi

016

i strašno 🙂 su voleli da se slikaju

021

Na jezeru nije bilo mnogo posetilaca, pa su delovi plaže i dalje bili na raspolaganju – starosedeocima 🙂 Ako malo uveličate sliku videćete divlju patku i njenog bračnog druga 😉

010

Sedeli su na obali, povremeno dremuckali ili malo istezali krila grejući se na suncu. U vodi je bilo i dosta nekih žutih bova, verovatno obeležje za staze kajakašima, ali su ih mnogo voleli – vilini konjici! Letuckali bi nad vodom, a onda zastajali na bovama da predahnu. Pošto Soni ne ide u vodu („ni pod razno“) – slika nema.

Hladovinu mi je pravila jedna topola, koja se koji put takmičila sa oblacima ko će čipkastije da izgleda:

008

Jedna druga, malo dalja topola je takođe „razgovarala“ sa oblacima

013

Kako je jedan od pravaca ka pistama beogradskog aerodroma i nebo iznad Ade, to mi se pružila prilika da vidim i fotografišem bar deset aviona, ali, pošto je Sonijev objektiv širokougaoni i nema zum, svi avioni su bili samo tačkice na slikama:

023

Interesantno je bilo da su avioni nailazili u naletima 🙂 u kratkom periodu sve jedan za drugim – bar desetak njih, pa onda duga pauza, pa onda opet nova tura…

Kad je došlo vreme ručku, a posle dva ulaska u vodu (malo je rezila, ali je bila jako prijatna za plivanje), nađem jedan slobodan sto u hladu, razmestim i pomljackam 🙂 svoje đakonije, i potpišem se u „knjigu utisaka“

019

Posle ručka malo razmišljanja o tome koliko smo otuđeni od prirode, o traganju za pustim ostrvom, o ljubavi, o zdravlju… pa onda opet jedno „brčkanje“ i zatim vožnja biciklom oko Ade. Na makiškoj strani je sve mnogo uređenije nego ranije, a biciklistička staza vodi pored novopostavljenog Dino-parka, pa, malo kroz ogradu, a malo preko nje videh i par dinosaurusa 🙂

Dan se završio odlaskom na trening, i susretima (na ulici) sa nekadašnjim studentima. Sve u svemu – super provod i zaključak – to treba ponoviti!

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Odnos prema životu, Reportaže, Svakodnevica и означен са , , , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s