Srodne duše…


… ili, što bi rekli stari Latini – „Similis simili gaudet“. Verovatno su to neki drugi narodi uočili i ranije, a sigurno i na drugim jezicima postoji ta ili slične izreke. Neke su podrugljive („Našla vreća zakrpu“), neke neutralne, slične zakonima fizike („Sličnosti se privlače „), neke malo drukčije („Рыбак рыбака видит издалека“)… Rezultat potrebe da se oseti sigurnost kroz potvrdjivanje sličnosti sa drugim(a), da se potre usamljenost…

E, pa nađoh i ja (i to ne jednu!). Zamislite – odem u biblioteku i uzmem tri knjige i u sve tri nađem „sebe“ – baš mi je prijalo. Evo ih, ali redosled nije rangiranje – jednostavno svako mi na svoj način odgovara i odgovara na neka moja pitanja (pa i pitanja tipa: „Da li još neko misli ovako kao ja?“)

  1. Džerom K. Džerom – pisac knjige „Tri čoveka u čamcu, a o psu da i ne govorimo“, napisao je te 1889. godine i „Dokone misli jednog dokoholičara“. Tu su eseji(?) o svemu i svačemu. Evo nekih tema: O mačkama i psima, o vremenu, o ljubavi, o plašljivosti, o deci, o jelu i piću, o sećanju…  Naprimer, o sećanju i njegovoj varljivosti „… Sećam se da sam se jednom u ranom detinjstvu uvalio u duboku jamu, u koju su bacali smeće, ali se nikako ne sećam da sam odatle izašao i kad bi čovek verovao samo sećanju, morao bih misliti da sam još i sada tamo… Dane našeg detinjstva gledamo danas u veselom svetlu: beremo orahe, teramo obruče (ne znam da li neko danas od dece zna šta je ta igra – metalni obruč se kotrlja po putu, a pokrećete ga štapom ili dlanom, primedba moja) jedemo paprenjake (to ne znam šta je, mene je podsetilo na purenjeke – pečene mlade kukuruze) . Psovke, zubobolja i latinski glagoli – sve je zaboravljeno – naročito latinski glagoli…“  Eh, ima mnogo toga, dođe mi da sa svake strane prepišem po koji red, ali me obim tog posla odvraća od realizacije… U najkraćem – preporučujem knjigu za čitanje u dokolici, za razmišljanje i poređenje sa svetom danas.
  2. Džon Don – i njegovi „Paradoksi i problemi“, posthumno objavljeni 1633. su druga od tri knjige koje ovih dana čitam jednu preko druge, vraćajući se ponovo nekim pasusima (jer me, kao Džeroma, sećanje vrlo čudno služi 🙂 ). U najkraćem – vidi poslednju rečenicu pod 1.
  3. Filip K. Dik i njegov „Čovek u visokom dvorcu“ iz 1962. godine pripadaju žanru fantastike – govori se o alternativnom svetu, svetu u kome su u II svetskom ratu pobedili Nemci i Japanci. Zanimljivo, poučno, intrigantno, interesantno, dakle – vidi poslednju rečenicu pod 1.

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Duhovnost, Obrazovanje, Odnos prema životu и означен са , , . Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Srodne duše…

  1. tanjat каже:

    Hvala na preporuci (i ponekom podsećanju) 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s