Moja Božica


Juče mi se desilo nešto apsolutno prvi put. Juče je sa mnom kao autorom priča o Gvendolini, pričala jedna devojčica koja je te priče počela da čita. Taj naš razgovor  je bio tako nekako prirodan, ali mislim da je za obe strane bio vrlo specifičan. Naime, Božica je bila kod mene u poseti, dok je njen otac popravljao odžak na krovu „letnje kujne“ u dvorištu. I tako je Božica imala priliku da vidi mesta gde su se dešavale priče sa Gvendolinom, da vidi prozor u kome je Gvendolina sedela kad pada kiša, da vidi Gvendolinine visibabe (i dobije na poklon jedan „žbunić“ visibaba da ih posadi u svom dvoristu), da vidi kesten, magnoliju… a kad je videla moj bicikl iznenadjeno/oduševljeno je uskliknula:“Pa to je čuveni Bajki… poznala sam ga po korpi u kojoj se Gvendolina vozila. “ Na moje pitanje koje su joj se priče dopale, počela je da nabraja:“ Ono kad ste otišli u poštu i rekli da ćete se brzo vratiti, ali je u pošti bila gužva, pa ste otišli sa Bajkijem na izlet… i ono kad je Gvendolina pisala na laptopu i ono kad je ona druga maca pitala da li je Šapac (hihihi) mačije mesto, kad je čula da je Gvendolina iz Šapca (taj tekst je ustvari predgovor koji je za (buduću) knjigu o Gvendolini napisao moj sin, sa pozicije lektora, i taj tekst nije bio na WordPress-u, što ću uskoro da promenim, tj. da objavim)… i ono kad je pisalo da je Gvendolina D J (Božica je to odvojeno rekla, ali ne kao „di-džej“ nego „d-j“, jer ona je ipak učenica prvog osnovne i ne zna šta znači DJ)… i ono kad je dobila unuku pa se radovala… A ko je Soni? “ E, onda je Soni slikao Božicu, a sliku ću objaviti čim prebacim sliku sa Sonija u laptop. Onda mi je Božica pokazala kako ume da napravi most i da uradi zvezdu i bila silno radosna zbog mog iskrenog divljenja.

Vreme nam je brzo prolazilo, stalno se Božica ponovo vraćala na Gvendolinine doživljaje, citirala čitave replike, pitala za par reči koje nije najjasnije razumela… A kad je njen otac završio posao, pošli su svojoj kući i sve je bilo u najboljem redu, samo mi se učinilo da joj je nekako (malko) krivo što je naš razgovor završen, ili je to samo projekcija mojih osećanja – ipak je to bio najlepši od svih razgovora sa čitaocima priča o Gvendolini, jer su svi ostali sagovornici imali bar trideset godina, a većina blizu ili više od 50 godina 🙂

PS. Na WordPress-u priče o Gvendolini su na https://gvendolina.wordpress.com/

PPS. Pomenuti predgovor lektora je na https://gvendolina.wordpress.com/2017/03/03/predgovor-lektor/

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Svakodnevica, Uncategorized и означен са . Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Moja Božica

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s