Ništa nije dvaput isto…


… a ponajmanje pejzaži 🙂 Soni i ja smo ponovo prolazili istim putem kao i pre izvesnog vremena i virili kroz prozor autobusa 🙂 na liniji Šabac-Gornji Milanovac preko Valjeva, a slike su na delu puta kad se od Valjeva skrene ka Mionici. Prvo je pozirala Kolubara 🙂

Potom su se smenjivali oblaci i sunce

i obasjavali sela na obroncima

Posle je polako počelo da se smrkava

i na kraju, kad je već skoro sasvim pao mrak, prešli smo opet preko Kolubare, ovaj put na ulasku u Ljig iz pravca banje Vrujci.

PS. A zašto toliko volimo da se lepe stvari ponove kad uvek stižu neke nove, lepe na svoj način? čini mi se da nas ponavljanje i rituali drže u nekoj sigurnosti… imalo bi o tome da se lepo razmišlja i lepo piše podosta… al sad idem na druge „radne zadatke“ 😉

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Odnos prema životu, Putopisi. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s