Šta bi Robinson rekao komšijama-domorocima da je rečit i šta bi mu oni odgovorili, jer su rečiti?


Povede se juče razgovor o seoskim/domorodačkim poslovima, prvenstveno o o jagodama (bez krvi 😉 ) jer je sezona. I tako Robinson sazna da je otkupna cena jagoda sad dobra – i da sve što naberu ljudi predaju nekom tipu koji ima hladnjače i te jagode izvozi u Rusiju. Na pijacu retko ko ide da prodaje, a i ne bi bilo moguće rasprodati toliko voća u jednom danu (verovatno bi morali da obaraju cenu ili da bacaju). Jedna mala komšinica, četvrti osnovne (u seoskoj školi u kojoj ima 8(osam) učenika nižih razreda) ponosito kaže da njen tata ima dva kilometra leja sa jagodama. I tu kaže jedna baka – mi za decu ostavljamo da ne polivamo i ne prskamo – a inače, šta moramo da kupujemo, znamo da je sve prskano… Robinson je slušao i koji put saosećajno (kad se govorilo o obimu poslova), koji put kao sa razumevanjem klimao glavom i rekao par puta: „Da, da…“ I tek po povratku u kolibicu na svom delu pustog ostrva (vidi napomenu o broju đaka u školi) Robinsonu je sinulo da tu nešto nije kako treba i poče u mislima da objašnjava svojim susedima da nije dobro da se voće i povrće „poliva“ (to je u žargonu deminutiv sa herbicide i ostale „cide“) – da je to opasno za zdravlje. I upita Robinson komšije, u mislima:

„Pa kad znate da je opasno, jer ostavljate za sebe neprskano, što to radite drugima? Trujete sirote građane, trujete Ruse… tu Robinson nije mogao, a da se ne nasmeši u mislima, ali se osmeh zaledi na licu – pa to upravo jeste bezmalo biološki rat i put ka istrebljenju, samo kobajagi nije.“

„I, šta će vam takva proizvodnja ogromnih količina neke robe? Koga suštitinski pomažete? Tog tipa sa hladnjačom i druge još veće biznismene – pa oni takođe skoro sigurno ne jedu to što od vas otkupljuju, nego traže čiste, neprskane proizvode…“

Kad skočiše seljaci:

„Šta bre ti oćeš? Da učiš oca kako se prave deca? I nisi ti nikaki Robinson, tebi je ovo sve razonoda! Šta bi ti, da naša deca jedu koprive kao ti?! Dođi ti burazeru svako jutro u četri, pa narani goveda i svinje…“

„Pa, ja jedem koprive, a njih ne treba namirivati ni u četri ni u pet niti ikad 🙂 “

„Mani ti tu svoju vilozofiju, reče jedan dedica, mi radimo ko i sav ostali svet…“

„E, tu i jeste problem, jer većina nikad nije u pravu – demokratija je šarena laža – broj onih koji planiraju i pokreću stvari je mali, vi i ne znate da ste perfidno nagovoreni na nemoralne postupke, a rezultat je da će nečije dete biti bolesno, da neki momci i devojke neće imati potomstva… Dok su ljudi radili motikom, imali su po petoro-šestoro dece, a šta je sad? Upregnete se u trimer, celo selo odjekuje, od vibracija i buke se zamorite kao da ste neki ogroman posao uradili – a ono samo travnjak pred kućom na nularicu ošišan 😉 “

„I, tako, moglo bi se još mnogo „pričati“, ali Robinson im ništa nije rekao, pa je i dalje sve  isto – živimo sve neprirodnije, i izmišljamo nove (pogrešne) metode da bismo ispravljali pogrešne stvari… Zašto ovo nije lepo, obično pusto ostrvo, pa da Robinson može da napravi raj na zemlji?

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Ekologija. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s