Robinson-brojalica (to kad počne da broji, ne ume da stane :) )


Naravno da se može brojati „ad infinitum“, jer, jel’te prirodnih brojeva ima beskonačno mnogo. A onih drugih, mada ih niko ne zove neprirodnim, ima malčice 🙂 i više, i to ni manje ni više, nego beskonačno puta više, pa još i te razne beskonačnosti nisu iste po svojoj prirodi… ko će sve to raspetljati (đaci moraju, pa i studenti, ali blogeri najverovatnije – ne 😉 , osim onih čuvenih izuzetaka koji potvrđuju pravila).

Kad smo već kod pravila, Robinson je „pronašao“ jedno (a ako možda ima u Marfijevim zakonima, onda ništa :), tj ne insistiram na priznavanju prava prvenstva). Robinsonov zakon, tj. pravilo privremenosti glasi: „Svako privremeno rešenje teži da postane trajno.“ Tako jedan prozor, privremeno osposobljen da radi svoj prozorski posao :), još nije dobio ni pranje ni farbanje, jedan ormarić je takođe na listi čekanja, ćošak buduće čajne kuhinje je i dalje samo ćošak… eto, opet brojim, primeti Robinson u sebi (pa i napisa).

Današnje (specijalno) brojanje, zbog kojeg je ovaj tekst i započet, desilo se po najvećoj vrućini. Robinson je sedeo na tremu i čitao knjigu „Bašte kao nekad“ i osećao tremu 😉 tj. odgovornost pred svojom baštom i svojim ostrvom – hoće li ih umeti lepo negovati. Kako će oporaviti zemlju koja je prskana raznim pesticidima i herbicidima, pa onda „obogaćivana“ raznim hemijskim/veštačkim đubrivima? Koliko vremena će biti potrebno? Dok su takvi crvići sumnje grickali Robinsonove misli, jedan neobičan zvuk se sve jače čuo iz obližnje šumice – neko tužnjikavo dozivanje, kevtanje, cijukanje… nadjačalo je (iako nije bilo previše glasno) sve druge zvuke i nagnalo Robinsona da pođe da vidi š’a ima :). Najpre pedesetak metara putem, pa onda levo, uzbrdo jednom livadom sa kojom se šumarak graniči. Zvuci su bili jasniji i glasniji, ali nije bilo moguće videti ko ih proizvodi 🙂 – misteriozni proizvođači 😉 neobičnih zvukova se nisu mogli videti. E, sad je vreme da Robinson prizna da je pre dva dana video kerušu kako skreće sa puta u tu livadu i da je zato pomislio da se to njeni štenci oglašavaju dok ona ko zna gde pokušava da nađe nešto za jelo.

Zagledajući kroz bagremov gustiš vide Robinson nešto kao stazu, utabanu travu. Zvuci se pojačaše, Robinson poče da priča kučićima (ne znajući zapravo kome priča) i da hrabri i njih i sebe. Bilo je očito da postoji neki jarak, ne mnogo dubok i trebalo je naći prelaz. Prelaza za ljude (i Robinsone) nije bilo, pa Robinson poče pažljivo da isprobava grane jednog oborenog stabla u jarku, stade na to granje, pritom upade malčice, ali prođe bez ogrebotine. Držeći se za veće i odmičući manje grane, vijugavo pređe Robinson jedno desetak metara i vide, u još većem gustišu – malo, belkasto štene, koje još nije ni progledalo, kako uporno doziva ili se žali ili i jedno i drugo (Gugl prevodilac nije Robinsonu bio pri ruci 🙂 ). Kad se Robinsonu oči privikoše sasvim na lelujave senke, video je da belo štene leži pored još dva, malo tamnija, koji se nisu pokretali… Uh, žalosti, šta je sad – Robinson zadrža dah i pomno zagleda mala tela – trbuščići su se blago, ali ritmično podizali i spuštali – kakvo olakšanje! Kad, levo, još dve, a bliže Robinsonu  i druge dve male spavalice – ukupno sedam majušnih psića, svi manje više slični, ali beli ipak najkrupniji, ostali su bili tamniji po boji, a najtamniji, riđi, bio je i najmanji.

Robinson se odmah setio one strašne pesme o kuji koja je oštenila sedam žutih i naježio se od pomisli šta bi se moglo desiti ako domoroci vide tu malu družinu… Šta da radi? Imajući u rezervi tzv. granule za pse (iz dana druženja sa Žućom – „Popodnevna dremka i šta je bilo posle“), Robinson odluči da ih donese keruši da ima šta da jede kad se vrati. Iskobeljao se nekako iz onog gustiša, pa se vratio svojoj kući, uzeo granula, uzeo jednu tepsiju, uzeo vode u jednu flašu od 1.5l, uzeo jednu flašicu mleka (računajući da se paradajizi neće ljutiti ako se deo mleka potroši – naime, u knjizi „Bašte kao nekad“ Robinson je video da se paradajiz i još neke biljke mogu prskati („u rano sunčano jutro“) vodenim rastvorom mleka i da je to korisno protiv nekih parazita). I tako opremljen ode Robinson ponovo putem, pa livadom, pa preko jendeka kroz bagremov šumarak do male družine. Kad tamo, a mali riđi nekako došepeljao vrlo blizu mesta gde je Robinson prethodno stajao. Uhvati ga Robinson za kožu na vratu i prenese bliže sebi, kako i kuce prenose svoje male :). Onda Robinson nasu malo mleka u jednu posudicu koju je takođe poneo, i maleni ugura njuškicu u mleko, ali očito nije znao šta dalje, pa mu je Robinson podmetnuo mali prst u mleko i tako je psić malo posisao mleka. U tim naporima se prevrnuo na leđa, pa se videlo da je „dečak“. Robinson je odlučio, ako bude usvojio neko štene da to bude „Riki“… Onda je čučeći i provlačeći se Robinson stigao bliže ostalih i manje-više uspešno utolio žeć njih petoro. Dvoje su i dalje spavali i bili „zatvoreni“ trnjem… Kad je i beli prestao da cijuče, zadovoljno cokćući zbog  nekoliko kapi mleka na sopstvenoj šapi, Robinson krete nazad, iskobelja se već malo lakše i vrati se zadovoljno i zabrinuto kući. Pitanje je bilo gde je i kad će se majka vratiti, da li će preneti decu na drugo, još skrovitije mesto, kad vidi da je neko dolazio, da li će pojesti ostavljenu hranu, koliko dugo će joj to trajati… i da li neće maleni pokvariti stomake od kravljeg mleka?

Kasnije u toku dana se samo jednom čulo , ali ne mnogo glasno, cijukanje iz šumice.

Robinson nije ponovo otišao, jer normalan čovek u taj gustiš ne bi nijednom ušao, a pošto je Robinson bio dvaput, onda je smatrao da je to dovoljno i za internu i za eksternu karakterizaciju svoje ličnosti 😉

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Odnos prema životu, Reportaže, Svakodnevica и означен са . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s