Čik pogodite gde se Robinson smrzavao u subotu:)


U zamrzivaču? Ne, naš Robinson i nema tu napravu, a zavlačiti se drugim ljudima u zamrzivače nije baš znak lepog vaspitanja (osim ako niste stručnjak za popravku istih, mislim zamrzivača).  Zašto R. nema z(amrzivač) je duga priča, jer bismo se morali vratiti u XX vek 🙂 Tada su, u drugoj polovini XX veka zamrzivači bili jako moderni – ko nije imao zamrzivač osim Robinsona, ja ne znam. Zbog svoje (dobre ili loše, prosudite sami) osobine da se ne povodi za modom, zbog nemanja želje da priprema zimnicu i zbog ružnog korena reči po kome bi zamrzivač mogao biti onaj koji je nekog ili nešto zamrzeo (naravno znam da nije to tačno objašnjenje) – Robinson je ostao crna ovca u familiji, a i šire kao osoba koja nema zamrzivač.

Dobro, da se vratimo na pitanje iz naslova 🙂 Odgovor počinje sa uM:) (to kao onaj stari vic -Čime se Cigani zimi greju a počinje na slovo z? Odgovor: zdrvima!)

Ajde da vas ne mučim više – Robinson je bio u … Moskvi. A u Moskvi je u subotu bilo 11 (i slovima jedanaset) stepeni i sipila je kiša… A Robinson je imao kišobran sa jednom polomljenom žicom i cipele koje su propuštale vodu (oba pomenuta artikla su ostala u kanti za otpatke u moskovskom metrou kad je Robinson krenuo kući).

Inače moskovski metro je zaista doživljaj za sebe. Pre svega sve funkcioniše besprekorno, reke ljudi teku podzemnim hodnicima, po pokretnim ili običnim stepenicama, zidovi nisu NIGDE ižvrljani, vagoni su čisti, takodje bez ijednog grafita, potpisa ili slično, na podu nema djubreta ni trunke. stanice su ukrašene raznoliko – mozaicima, slikama, bareljefima…

Jedna novija stanica (Troparevo), bezmalo na kraju linije

Pogled iz jednog vagona u drugi

I dok je u metrou bilo lepo, suvo, i toplo, napolju je sipila kiša, ali su lepe stvari lepe i po kiši – evo kako izgleda ulaz u park koji je dobio ime po Maksimu Gorkom:

Kapija na ulazu u park Gorkog

Jezero u parku, velika fontana, mnoštvo raznovrsnog cveća (jasmin koji je tek procvetao, a kod nas već odavno precvetao), poneki šetač/turista. Iz daljine se čula bučna muzika – na obali reke je KFC (to ima i kod nas, na Studentskom trgu u Beogradu) pravio neku žurku. Sa druge strane mosta bio je kilometrima dug red ljudi koji su čekali da dođu do hrama Hrista Spasitelja i poklone se moštima svetog Nikole koje su na tri nedelje prenete iz Barija u Moskvu.

Red je bio nekoliko kilometara dug, svaka grupa bi čekala da se grupa ispred pomakne u sledeće polje i tako satima – bilo je objavljeno na internetu da se čeka po devet sati u redu i da se preko 1,5 miliona ljudi poklonilo moštima…

Do hrama Hrista Spasitelja se nije moglo prići, sve je bilo ograđeno i podređeno organizaciji ulaska vernika u crkvu. najbliže smo došli na nekih stotinjak metara od hrama

Gore levo, ćošak pomenutog kišobrana 🙂

Ostale detalje boravka u Moskvi ćete videti u sledećem nastavku jer laptop traži da se priključi na struju, a meni se ne ulazi u kuću – na terasi je, posle današnjih četrdesetak stepeni baš prijatno…

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Reportaže, Svakodnevica и означен са , , , . Забележите сталну везу.

5 реаговања на Čik pogodite gde se Robinson smrzavao u subotu:)

  1. e, a ja sedim u dnevnoj sobi i uživammmmmmmm, iako sam u Beogradu 😀

  2. Daisy каже:

    I ja tek danas citam i bas mi je osvezavajuce 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s