Kako se Robinson propio i kakve su bile posledice


Robinson je na svoje ostrvo doneo i svoj limun – nekoliko godina staro drvce koje je odgajio iz semenke. I nije mnogo prošlo, kad je jednog jutra Robinson video mravlje horde kako jurišaju po limunu! Hm, neće moći! – pripreti Robinson mravima, ali oni nisu hajali.

Potraži Robinson savete na internetu o tome kako se osloboditi mrava. Naiđe prvo na savet da treba uzeti cimet u kori i zabosti u saksiju. Rečeno – učinjeno, lep blag miris cimeta se dopao Robinsonu, ali bogami i mravima – penjali su se po kori cimeta bez ikakve vidljive nelagodnosti (btw – kako znati da li to možda nisu samo njihovi najhrabriji predstavnici dokazivali ostalima da to nešto što se pojavilo u saksiji nije opasno 🙂 ).

OK – sledeći savet: posuti suv talog od kafe na mravlje putanje. Kako to da izvedem, pitao se Robinson. Naime, zbog jednog događaja iz detinjstva (ah, to detinjstvo od kojeg sve počinje!), Robinson nije pio kafu. E sad, em je na pustom ostrvu, pa se neće pročuti (WordPress se ne računa 😉 ) em treba spasavati limun, pa Robinson odluči da se propije, tj. da skuva i popije kafu (nije mu palo na pamet da ne mora da je popije!) i sačeka da se talog osuši pa da pokaže mravima ko je glavni na pustom ostrvu!

Razmišljajući o činjenici da je kafa već pržena, pa da je stoga glupo je još dodatno kuvati, Robinson je stavio dve pune kašičice kafe u šolju (veliku) i nalio provrelom vodom, zasladio steviom, i posle par minuta dosuo i malo hladne vode – sve to jer su u Robinsonovom detinjstvu bili izričiti: kafa se kuva, pije se vruća (inače će se dotična osoba bojati bračnog druga! – vrlo poučno za decu, nema šta) i sa vrlo malo šećera (pa kako da se detetu dopadne nešto vrelo i gorko?!). Kafa je lepo zamirisala, bila jako (tj. vrlo prijatno) slatka i mogla se odmah piti, bez opasnosti da se čovek opeče ili obaveze da srče u malim gutljajima :). I bogami, Robinsonu se piće dopalo, a bilo mu je smešno kako se (pod stare dane 😉 ) propio 🙂

Nedugo zatim talog u šolji se osušio, i Robinson je posuo mravima na put… Ali ni mravi nisu što su nekad bili, ili ovi nisu čitali na internetu da treba da se klone kafenog puta 🙂 Veselo su i razdragano prolazili, valjda su im se sviđala slatka crna zrnca.

I tako, od prva dva pokušaja nije bilo ništa. Onda se Robinson setio jednog svog davnašnjeg postupka, stavio malo meda po tanjiru i primakao mravima (i limunu). U početku se ništa nije desilo, ali je sledećeg jutra Robinson video ovo:

Brzo, samo koliko da ih fotografiše je zadržao mrave na stolu, a onda odneo na kraj dvorišta – limun je bio slobodan!

Advertisements
Овај унос је објављен под Ekologija, fotografije, Odnos prema životu, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

2 реаговања на Kako se Robinson propio i kakve su bile posledice

  1. Shonery каже:

    Muke Robinzonove… 😀

  2. Daisy каже:

    „Ali ni mravi nisu što su nekad bili, ili ovi nisu čitali na internetu da treba da se klone kafenog puta 🙂“
    Genijalno!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s