Ni zrna žita okupatoru (Robinsonova žetva)


Verovatno se neki sećaju tog partizanskog pokliča – Ni zrna žita okupatoru! Izreka mi je ostala u sećanju, a odnosi se na to da su partizani pri povlačenju iz neke oblasti (uglavnom u Sremu) palili žito da ne bi ništa ostalo okupatorima. Druga asocijacija je na vršidbu žita negde u Bosanskoj Krajini, sredinom II svetskog rata sa ciljem da se što više žita ovrše i da narod ima šta da jede, iako su istovremeno bile i borbe sa Nemcima.

Priznajem da ne znam mnogo iz istorije i da me svako novo saznanje o nečoveštvu, pokoljima i teroru iznenadi. Užasi Francuske revolucije, odnos Amerikanaca prema Indijancima, Pizaro i Kortes i narodi Srednje Amerike, klanice u I i II svetskom ratu, Vijetnam… Svakako da meni nikad ne može biti jasno zašto jedni ljudi ubijaju druge na račun političara, i kakve bi to uopšte pobude morale biti da se uništava, ubija… osim ako to nisu proizvodi bolesnih mozgova sa jedne strane i podaničkog odnosa, povinovanja „autoritetima“ sa druge strane. Kako „istoriju pišu pobednici“, možemo samo da zaključimo da su sebi dali za pravo i da lažu, a da od silnog polagivanja na kraju i sami poveruju u sve što su nakitili o herojskoj prošlosti, uspesima… Učesnici i savremenici teško da mogu dobro da sagledaju sve dimenzije pakla u koji su upali, a dodatno se sve strahote potiskuju iz sećanja da bi se preživelo…

Razmišljajući o svemu ovome Robinson je danas na svojoj livadi prikupljao žito. Otkud žito na livadi? Livada je zapravo domorocima bila njiva i oni su tu sejali naizmenično žito i kukuruz, tako da je poslednji put nešto sejano pre dve godine, i to nešto je bilo žito. Kad su ovršili ipak je dosta zrna palo na zemlju, a pošto kasnije nije njiva zaorana da bi se nešto sejalo, ništa sejano, to je pšenica mestimično iznikla proletos. Tako da je Robinson odlučio da ne pokosi livadu, nego da sačeka da to žito dozri pa da ga lepo pokupi. Naravno delovi livade su ipak pokošeni, pri čemu je Robinson pazio da što više žita poštedi 🙂 Kad bismo imali audio snimke tog košenja, onda bi svako „uh“ i „j.b.g.“ značilo da je zamah kose presekao vlati žita…

Plan za današnje prikupljanje žita je bio: „Završavam kad prokuvam ili kad napunim kotaricu žitom!“. Pošto je bilo prilično toplo, a uz to je Robinson otišao na livadu oko podne, onda je prvi kriterijum mnogo brže bio ispunjen, bez obzira na Robinsonov kaubojski šešir 🙂 Evo rezultata

A kad će i kako Robinson ovo očistiti od pleve saznaćemo ovih dana. Ideja je da se to žito poseje pri sledećoj setvi, jer je mnogo manje zagađeno od nekog drugog žita. A očekuje se i dobar rod, kad to žito dobije za sebe neku od Robinsonovih bonsai-njivica i ne bude moralo da se bori za vodu i vazduh sa travama, kantarionom, čičkom, bocama kao što je pasji trn i slično.

U okviru prve eksperimentalne godine na pustom ostrvu Robinson je posadio i malo crnog luka („četvrt kile“, tj. 250 grama sitnih malih lukovica je Robinson posadio, ali je leja bila dobrim delom u šarenom hladu, što je bilo lepo kad je trebalo da se plevi, ali nije baš doprinelo porastu luka. Stoga prinos nije bio veliki:

Glavice luka su ostale sićušne, možda neke ponovo posadim. U svakom slučaju današnja salata je bila vrlo ukusna – sve domaće – i luk i paradjiz.

nastavak sledi…

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Ekologija, fotografije, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s