Sve po spisku (II Robinsonov zakon)


Uređenje jednog pustog ostrva ima i svoje zakonitosti i svoje zakone. Robinson se samo nada da kaznena politika nije prestroga 😉

I zakone i zakonitosti naš Robinson otkriva empirijski, na tzv. licu mesta. BTW -zašto se ne kaže : na stomaku mesta, na srcu mesta, na hm,hm (bez vulgarnosti)… nego baš na licu mesta, ja ne znam.

Prvi zakon koji je Robinson otkrio je bio: Svako privremeno rešenje teži da postane trajno. To se baš Robinsonu ne sviđa, ali šta će, mora malo i da se pritrpi na pustom ostrvu – nije to metropola, niti je Robinson multimilijarder (za sada 😉 ) pa da može sve da kupi i uredi po svojim zamislima. A ideja ne fali…

Evo jedne

Kanta za mast, nasledjena od domorodaca je postala kanta za otpatke

Da se vratim na zakone (pošto sam ja ovde i zakonodavno telo 🙂 ). Zakon glasi „Treba raditi sve po spisku“, ili kraće 😉 – sve po spisku.

Naime život i rad na pustom ostrvu zahtevaju puno planiranja, kako dnevnih, tako i dugoročnih. U dnevnom planu se mora naći i vreme za šetnju, inače, ode mas’ u propas’ – jer koncept života na pustom ostrvu podrazumeva da je Robinson najvažniji u svemu tome, pa prema tome 🙂 – šetati se mora 🙂

I stoga Robinson poče uredno (manje-više) da popunjava jednu svesku P&R – „Planovi i realizacije“. I vrlo brzo je Robinson skont’o – mora se raditi sve po spisku, inače se dešava da umetanje sitnica ili krupnica poremeti dnevni plan, pa se onda kao lavina to otkotrlja i u sledeći dan…

Danas npr. na spisku je bilo – farbanje vrata u predsoblju. OK – laganica od posla, odmah se vidi rezultat, sve super. E, ali – u predsoblju je stari ligeštul stajao sklopljen, a njegov ram je vapio za farbanjem. Robinson, duša od čoveka :), ne mogade da dopusti da ligeštul čežnjivo gleda kutiju farbe i da se pita da li će biti i za njega, nego prvo uze i ofarba ligeštul. Prilikom farbanja je sedeo na jednoj deda-Lesinoj maloj stolčici, pa kad završi ligeštul, ofarba i stolčicu. Zatim su i vrata došla na red…. ali onda je bilo jako sunce u ćošku bašte koji je sledeći bio na spisku, pa se Robinson skuvao uređujući taj deo,… i tako sve kao niz domina – poguraše poslovi jedan drugog. No, sve se ipak na kraju sredilo, ali je mnogo bolje kad se radi „sve po spisku“!

U nadi da će ovo Robinsonu (a i ponekom čitaocu) biti dobar nauk – primite puno pozdrava sa pustog ostrva – čuju se zrikavci, nebo se sjaji od zvezdica za koje po gradovima više niko i ne zna… Laku noć!

Advertisements
Овај унос је објављен под Odnos prema životu, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s