Sličice s puta – Budimpešta i iznad nje


Nemam mnogo fotografija sa samog putovanja Beograd-Budimpešta-Moskva i nazad. Prvo zato što je od Beograda do Budimpešte bila noćna vožnja. Na erodrom smo stigli na u 4 ujutru – k’o da smo pošli na pecanje, ali smo umesto riba upecali avi(j)on :). Na aerodromu je bilo naroda – onoliko! Kao da su svi krenuli s jednog kraja planete na drugi. Pošto iz Budimpešte imaju direktni letovi za Izrael, onda je bila velika grupa Jevreja, među kojima i dosta ortodoksnih, sa kikicama i crnim šeširima…. To me podsetilo na vrlo zanimljiv roman Ursule Legvin „Changing planes“. Ne znam da li postoji prevod te knjige na srpski. Baš bi bilo interesantno videti kako bi prevodilac skockao naslov, jer je u pitanju igra reči: menjati avione (tj. presedati) i menjati ravni (tj. posećivati paralelne svetove). U 4 ujutru ionako izgleda kao da ste u paralelnom svetu 🙂

Aerodromska čekaonica u 15 do 5 (ujutru)

Kad smo predali prtljag i malo došli sebi (bar ja) prošetali smo po fri šopu, razgledajući razne divne nepotrebne stvari, tzv. mamipare 🙂 Nekoliko ukusno aranžiranih polica imalo je mađarske (prehrambene) suvenire – bilo je tu kobasica i salama, a ljutih papričica u raznim oblicima i pakovanjima:

Suveniri – madjarski specijaliteti

Na odeljenju igračaka bilo je raznih mekih plišanih igračaka, ali mi smo bili mudri, kao sove ;), i stoički smo prošli pored tih divota uz nekoliko: „Jao, vidiiii!“

Onda smo krenuli ka avionu, prošli rendgene i policajce, carinike… Žene-carinici (btw, u ovoj eri rodne ravnopravnosti kako li su naši novi jezički čistunci nazvali te osobe – carinikinje?! E one su vikale uputstva na mađarskom, što je svima osim Mađarima i tzv. časnim izuzecima pripadnicima drugih naroda, bilo totalno nejasno. Robinsonu su tražili da skine i sandale, a pošto je bio bez čarapa i da pokaže tabane?! Nisu bili najčistiji, priznajem (izuvam se kad god mogu u prevozu, a u kombiju na podu je bilo prašine) , ali to nije carinici 😉 smetalo i Robinson je dobio odobrenje da nastavi dalje. Saputnici su se već osvrtali- gde se dede Robinson? Srećom nisu otišli bez njega 🙂

Poleteli smo na vreme i ubrzo videli Budimpeštu iz vazduha

A kad smo se podigli još malo – oblaci su ostali ispod nas:

Mnogo volim da gledam oblake – to beskonačno mnoštvo oblika, i zato su tako često na mojim fotografijama:

Zar nisu divni?

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije и означен са , . Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Sličice s puta – Budimpešta i iznad nje

  1. Retka Zverka каже:

    Jesu, divni su oblačići tako pufnasti i u tom mnoštvu. Prizor za večnost.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s