Deda-Janko, perpetuum mobile, usud i brvno


Zbog mačeta koje je Robinsonu uštedelo 150 evra (v. jučerašnji tekst), Robinson je danas išao da počne da troši tih 150 evra na kupovinu hrane za mače :). Na stanici je autobus čekao i jedan postariji komšija, koji je rekao da ne bi išao u Šabac po ovoj vrućini da ne mora kod lekara, i Robinson bi to možda i zaboravio da u povratku isti deka nije bio u autobusu, samo je sada imao i jednu poveću kartonsku kutiju, koju je morao da unese na srednja vrata. U autobusu je bilo puno putnika, a među njima i jedan sličnih godina kao deka u plavoj košulji, pa je počeo da priča kako je išao kod urologa zbog prostate, jer mu je ovaj rekao da dođe i da će biti „aperisan“ ako treba, ali je danas zaključio da još ne treba da „aperiše“, nego da se deka javi ako bude imao problema. Robinsonu bi simpatično to „aperisanje“, jer je zapravo mnogo bliže latinskom korenu „aperire“ (čini mi se, možda bi trebalo i ja da proverim, glagola sa značenjem otvoriti). Takođe smo saznali, jer su dekice bile dovoljno glasne da se ceo autobus mogao informisati o tome da je dobro popiti po jedno pivo zbog prostate i bubrega, da je bolja „aperacija“ od laserske, da je doktor bio vrlo fini, da se drugi deka već operisao i da mu je dobro i tako stalno ispočetka – pravi perpetuum mobile 🙂

Deka u plavoj košulji je izašao na istoj stanici gde i Robinson i krenuli su kućama, a kako je Robinsonova bila prva, svratio je komšiju da se odmori. Deda reče: „Ako imaš elektriku, pristavi jednu kafu…“ I bi tako 🙂 Onda je Robinson saznao da se deka zove Janko, da je sedam godina stariji od Robinsona (mada je Robinsonu izgledalo da ima i više godina….)

Deda-Janko je ustvari vrlo proračunato obukao plavu košulju, jer su mu oči tako divne plave boje, pa je košulja još samo potencirala to plavetnilo. Oči su mu bile – jednostavno rečeno – zdrave, jasnog pogleda. I vrlo lepe. Pošto je temu o „aperaciji“ zaključio u autobusu, sad je pričao o svojoj kozi i jarićima, kako ih svako jutro izvede na Mamutovac (brdo iznad Robinsonove kuće) i kako je koza mnogo pametna i „osećajna“ (osetila je/čula vevericu, pa je onda i deda video), a kako jarići vole da se igraju…. Pričao je i o svojim ćerkama, jedna je lekar, jedna profesor fizike, a treća je ostala na selu. Pričao je i o svom školovanju – u ovdašnjoj školi mu je predavao stariji brat najboljeg druga mog oca :)….

Pričao je i o četiri i po meseca provedena na snimanju filma „Bitka na Neretvi“, o tome da se Jul Brineru nije moglo prići, ali da je Ljubiša Samardžić njima, vojnicima, statistima, delio cigare, da je Bata Živojinović bio tu, pa Špela Rozin… deda je imao nekoliko raznih uniformi za potrebe snimanja filma – bio je i partizan i četnik i ustaša i Italijan i Nemac… al mu to ništa nisu priznali za penziju. Ima „seljačku penziju, sedam iljada, al meni je to dovoljno, i ćerkama dajem… “ 🙂

Ali nije samo pričao, nego je usput i ispitao Robinsona koga ima od „vamilije“, čime se bavi. Kad je krenulo ređanje (sa Robinsonove strane) o tome koji sve članovi njegove porodice više nisu živi, deda reče: „To ti je usud. Neka ja imam samo pet razreda škole, otac je bio siroma, pa me nije dalje dao, a znao sam i matematiku i srpski i čitao sam knjige i francuski sam znao, sve četvorke i petice sam imao – neka imam samo pet razreda, al ti kažem – ima usuda… al neka ti se sin oženi, pa ćeš da imaš kome imanje da ostaviš.“

Kad je komšija posle kafe i dve popušene cigarete („ne mogu da ostavim, jednom sam ostavljo pa sam se mnogo nagojio…“) otišao, Robinson je ostao sa svojim mačetom

i svojim mislima….

Danas je Robinson u gradu sreo svog druga Slobodana iz osnovne škole – nisu se videli nekoliko decenija. Taj Slobodan je, kad je razredna pitala šta će ko da bude, rekao da će da bude pilot (a da li je tada, ili posle na odmoru dodao, ne znam, ali je rekao „da pljuckam odgore na sirotinju“, što se Robinsonu dopalo, pa je kroz sve ove godine, to i zapamtio). Šta je Robinson odgovorio na isto pitanje – nije se mogao setiti…

Našem Robinsonu se čini da nikad nije bio od onih koji gledaju trun u tudjem oku, a ne vide brvno u svom, jer izgleda nije ni gledao sebe u oči 🙂 ali je danas nekako nešto kvrcnulo-škljocnulo-škripnulo i …. Robinson je uvideo jedan svoj veliki balvan u oku – potrebu da sve uredi, da sve izgleda dobro… Ali to nije bilo prosvetljenje :), jer je Robinsonu, zbog te očevidne istine – pao mrak na oči!

Šta će biti dalje, saznaćemo sutra – jer je starije jutro od večeri…

Advertisements
Овај унос је објављен под Odnos prema životu, Svakodnevica и означен са , , . Забележите сталну везу.

4 реаговања на Deda-Janko, perpetuum mobile, usud i brvno

  1. Retka Zverka каже:

    U ovim tvojim današnjim putešestvijama, susretima i doživljajima, radoznalo te pitam i – šta si lepo kupio maci da ručka?

    Juče sam zaboravila da pomenem, kad sam napisala da sam imala „istog“ ovakvog mačora da je bio baš isto tolicki malečki, kad je iskočio pred mene iz jednog žbuna po pomrčini; stao mi je na dlan i tako ušetao u život.

    • noviinternet каже:

      A ja zaboravih da pozdravim tvoju macu od strane moje Maze 🙂
      A za jelo za Mazu, prosto ne znam šta odgovara, imam samo Wiskas – junior, i sviđa joj se, mada bih radije nešto prirodnije… Šta bi valjalo? Da li će je poremetiti ta fabrička hrana? Ona je drukčija od mojih ostalih, gradskih mačaka, koje se „snabdevaju“ po samoposlugama. Ja ne jedem meso, pa ne mogu s njom da podelim ručak…

      • Retka Zverka каже:

        Matora Mimi uzvraća pozdrave maloj Mazi. 🙂

        Nisam sigurna da je dobro da jede zrnastu hranu (ako nisi mislio na onu natopljenu iz kesice) jer je još mala. Bilo bi dobro da to kombinuješ.

        E sad što se tiče prirodne ishrane, kad malo poodraste, jer opet ista priča, mala je pa da ne jede sirovo, možeš da isprobaš da je hraniš papalinama, oslićem, pilećom džigericom, belim pilećim mesom. Pošto mačke mogu da budu alave, dobro je da se to mesce isecka na sitne komade, da ne bi gutala ko noj pa da posle povraća. Ne znam koliki ti je problem nabavka (stalna) i držanje takve sorte namirnica (da li imaš zamrzivač). I oko sirove hrane su podeljena mišljenja. Neki kažu, ma ne, nikako, a opet ja gledam po mačkama, isto tako neke vole presno, a neke vole kuvano meso. Čak i da ti jedeš meso, mislim da za macu ne bi bilo dobro da jede, jer tu uvek ima začina i soli koji nisu za mačke.

        A opet svaka maca ima nešto „svoje“ pa se ni njima ne sviđa da jedu ono što mi mislimo da bi im prijalo.

        Primera radi, Mimi nikada nije volela da pije mleko. Samo vodu. Opet, znam za mačku koja voli da liže pavlaku i da pije jogurt. Inače, kod nekih maca kravlje mleko može da izazove proliv.

        Možda je dobro da malo pogledaš i na netu. Razni ljudi, razna iskustva.

        P. S. A bilo bi praktično da joj daš novce pa da ona sama sebi kupi šta joj se sviđa. 😉 Sve pod pretpostavkom da ima u blizini radnja.

      • noviinternet каже:

        Usvaja se ovo pod PS. 🙂 Maza je genije 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s