Kako velike korporacije brinu o zdravlju potrošača (Robinson’s point of view)


Robinson se trudi da se zdravo hrani i svaki zalogaj iz njegovog vrta na pustom ostrvu mu je veoma sladak. I, uzgred, vrlo lako se proizvede više nego što čovek može da pojede – npr. Robinson ima desetak glavica „svog“ kupusa. Do sada je pojeo dve – da li će uopšte stići da pojede i preostale ili će one ostati kao „zeleno đubrivo“ saznaćemo…

E sad, jeste zdrava hrana slatka, ali kad naiđe trenutak nekog nezadovoljstva, onda Robinson zna da posegne i za nekom „nezdravom hranom“ (zapravo to ne bi trebalo zvati hranom uopšte, nego veštačkim supstitutom). A jedna takva veštačka stvar je i čokolada. Tešeći sebe da nije strašno, mada nije zdravo, ako se povremeno uzme i malo belog šećera, sa dodacima konzervanasa, pojačivača arome i ukusa, Robinson ulazi u prodavnicu, i prolazi pored mnogih šarenih laža i mamipara, gledajući sve što mu ne treba i što ne kupuje i ide ka polici sa čokoladama. Izbor je veliki, ali Robinson traži čokoladu sa kokosom.

Srećom, bile su samo male od 35 grama, subotičkog Pionira, pa je Robinson sve „postigao“ – i jeo je čokolade i ona nije bila velika! Nije, međutim, svaki put hepiend.

Nedavno je u jednoj radnji Robinson naišao na pravu, veliku 🙂 čokoladu sa kokosom – okreni-obrni (da proveri datum, tj. rok trajanja), Robinson vide da je ta „velika“ čokolada ustvari teška samo 80 grama! Hm, a gde se dede onih 20? I onda je Robinsonu sinulo – to se velike korporacije brinu za zdravlje potrošača i ne dopuštaju im da se najedu mnogo slatkiša, nego samo 80% od planirane količine! Pa tako gojaznost dece smanjuju za 20%, pa dijabetes smanjuju za 20% – čudo jedno kako se malim potezom postiže mnogo! Na taj zadivljujući način se čuva zdravlje potrošača! I, dodatno, izbija im se argument iz ruke ako bi organizovali proteste sa motom: „Dajte nam naših sto grama!“, a to što je cena kao za nekadašnjih sto grama, pa – to je sasvim prirodno uvedena naknada – tzv. „zdravstveni “ dinar :). Eto, tako stoje stvari. Ako ne verujete Robinsonu, obratite se na info-liniju, besplatno za sve mreže (kad su nas već upecali u mrežu, onda nam bar ne naplaćuju 🙂 ), 0800-555 666 🙂

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Manipulisanje javnosti, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

7 реаговања на Kako velike korporacije brinu o zdravlju potrošača (Robinson’s point of view)

  1. Retka Zverka каже:

    Bilo mi je zanimljivo kada sa videla prvi put te „stanjene“ čokolade. Čist marketinški trik. Kad vidim u prodavnici šta sve kupuje narod, muka me uhvati. A tek čime mnogi hrane decu…

    Verovatno ti je poznat Georgij Nazarov i njegovi principi zdrave ishrane. Imaš na Scribdu knjižicu sa receptima. Pa i za slatkiše. https://www.scribd.com/doc/306827307/georgij-nazarov-tajne-pravilne-ishrane-2-pdf. Ono što mi se dopada kod njega je što je sve jednostavno.

    Inače, što se tiče šećera koji je stvarno poguban za ljudsko zdravlje (iako je marketing odradio svoje što se tiče masti, i one su proglašenje glavnim neprijateljem), pogledala sam zanimljiv dokumentarac. [http://www.imdb.com/title/tt3892434/] A ima i drugih dokumentaraca i brojnih knjiga i tekstova na temu „sugar vs. fats“. Proučavam te teme u poslednje vreme.

    Još pre 6-7 godina tražeći podatke o ishrani sam naletela na jedan odličan blog. [http://istineilaziohrani.blogspot.rs]

    P. S. Nadam se da te nisam bespotrebno zatrpala podacima.

    • noviinternet каже:

      Hvala, sve su to dobre informacije. Nazarova znam, recepte imam, i mnoge pravim ili improvizujem. „Moja“ čokolada georgijanskog tipa je više nego odlična i ukusna i daje dugotrajnu energiju. Ove kupovne me „spopadnu“ ako sam u gradu 🙂 Pogledaću ove adrese, i ja učim o svemu tome i puno mi znači kad se podsetim nečega ili dopunim saznanja.

      • Retka Zverka каже:

        Drago mi je da će ti koristiti „lokacije“.

        Gledala sam na YT prilog u kome prave „zdravu“ čokoladu po Nazarovu. Videla sam sastojke, ali nigde razmera, koliko šta ide. Da li je čokolada koju ti praviš slična toj njegovoj? Da li imaš neki osnovni recept?

        A što se tiče „spopadanja“ kad idem u prodavnicu, počela sam da primenjujem da idem sita. Tada kupim zaista ono što mi je potrebno, bez „muzičkih“ želja.

      • noviinternet каже:

        Razmere se podešaju prema stanju na zalihama – a mislim da je upravo korisno da ne bude uvek ista (znaš ono: …ostala si uvek ista, jedina čokolada u životu mom 🙂 🙂 🙂 )

      • Retka Zverka каже:

        Dakle, sve je proizvoljno, prema mogućnostima i trenutnim ukusima. A, da, znam tu pesmu… 🙂 Samo si jednu reč izmenio.

      • noviinternet каже:

        OK, da promenimo pesmicu, evo jedan preciza recept za emulziju za kožu (za celo telo, i za lice). recept je isto georgijanski: 50 ml hladno cedjenog maslinovog ulja, po 10 ml ulja od badema, kantariona, nevena, kokosa i suncokreta (hladno cedjeno). Dodati 100 ml vode i jednu čajnu kašičicu morske soli. Pre upotrebe se dobro promućka, i postane emulzija, prijatno hladi kožu, i lepo je hrani. Varijante su moguće razne, ideja je 50% raznih ulja, od čega pola maslinovog, i 50% vode. Lepo je staviti i nekoliko kapi eteričnog ulja, lepo je staviti i E-vitamin uljani rastvor, lepo je i sa uljem od lešnika (koje čak ima prirodno visok UV faktor zaštite). Pošto je emulzija može i na suvu kožu (tj. možemo se obrisati posle tuširanja), a može i na vlažnu kožu.

      • Retka Zverka каже:

        Mnogo ti hvala na ovom divnom receptu za emulziju za negu kože i varijacijama na temu. 🙂

        Nešto sam isprobavala do sada na svoju ruku. Najčešće bi to bilo kao bazno ulje, ulje od badema i nekoliko kapi eteričnog ulja lavande, jer ono tako divno miriše i fino opušta.

        Za lice sam probala da koristim jojobino ulje. Ono se isto dobro pokazalo, jer ne masti kožu i ne zatvara pore a dobro je hrani.

        Bila bih oprezna kod korišćenja kanatarionovog ulja u emulziji jer je fotosenzitivno.

        Jednom sam probala da napravim piling za telo, ne znam gde sam to pročitala, od hladno ceđenog maslinovog ulja i morske soli. Verovatno sam preterala sa solju, jer kad sam istrljala kožu tela, „lepo“ sam buknula ko crvena majska ruža, pa sam onda to ispirala sa sebe.

        Ne znam da li si probao da praviš prirodan osveživač za prostorije. To pravim tako što u flašicu sa pumpicom, sipam čist alkohol, otprilike kao širine malog prsta, i onda tu dodam po nekoliko kapi eteričnih ulja. Naravno, opet preovlađuje lavandino. Igrala sam se malo sa time šta su donje, srednje i gornje note (kao u parfemima), pa sam tako dodavala i ulje ruže, jasmina, ilang-ilanga, mošusa, ambera, sandalovine… pa to onda više liči na parfimisanu vodicu. 🙂 I naravno, kad sipam alkohol i po ukusu dodam ulje/ulja, sipam i destilovanu vodu do vrha, zatvorim, promućkam i našpricam prostoriju.

        Najbolje od svega, ono što hrani i telo i dušu je relaks kupka. Posle nje mirišeš i ti sve oko tebe, čitava kuća. A to ide ovako:
        * 200 gr morske soli
        * 30 kapi sandalovine
        * 10 kapi lavande
        * 10 kapi mošusa
        * 2 kapi ruže
        * 5 kapi ilang-ilanga
        Napuni se kada, ubacuje se lagano odmerena morska so i usput se meša da ne bi odmah pala na dno i onda se dodaju eterična ulja. I onda u kadu i uživancija. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s