O razlici između cara i stolara (crtica iz pocerske istorije)


Nekada davno, u jednom zamku u Pocerini, možda baš onom gde je Pepeljuga išla na bal, stolovao je jedan car. U to vreme je uređenje bilo demokratska monarhija – ljudi bi se okupljeni oko nekog starog hrasta-zapisa, dogovarali šta treba da se uradi, a car je imao dužnost da, moderno rečeno, koordinira sve poslove. Ako bi nešto pošlo loše, odmah se prelazilo na novog cara, jer je svaki imao zamenika, pa se nisu čekali nikakvi novi izbori.

E, takav jedan car je gledajući nameštaj na dvoru (ili mu je to prišapnula nezadovoljna supruga (a i onda i sada žene prave zamene teza, pa je đavolski teško spoznati i razumeti neka njihova zanovetanja i zvocanja (btw, psiholog Nebojša Jovanović, OLI metod, ima lepu knjižicu na tu temu (nemam sad naslov) knjiga je bila pozajmljena iz biblioteke)).

I onda car pozove lokalnog stolara. Stolar dođe, čim je završio jedan posao, jer se tada ljudi nisu „cimali“ i leteli na pozive vlasti, jednostavno zato što car i nije bio vlast.

Dođe tako stolar na dvor, on je sav nameštaj i pravio sa svojim ljudima, pa upita cara šta treba. „Znaš, voleo bih da na dvoru imamo jednu stolicu… “ „Ih, brate, pored toliko stolica – još jednu, da se nije nekoj noga polomila, da se nije rasklimala? Očas ću ja to!“ „Ne, sve je ispravno i dobro što ima na dvoru, ali bi jedna posebna, nekako ukrašena stolica, mogla da bude kao simbol cara…“ „E svašta, to nikad nije bilo na ovim prostorima, tamo u Jevropi mož biti… Nama to ovde brate ne treba. Da nam deca budu zdrava i napredna, da stari budu dugovečni, da je stoka zdrava, a usevi da dobro rode… Drugo nama ne treba kao dokaz da naši carevi rade dobro i na polzu svom narodu… „Car oćuta. „I, znaš šta care – ako je tebi stalo da imaš neku ukrašenu stolicu, ti polako delji u zimske večeri, pa ako lepo ispadne, daćemo učiteljici u školi – ona žena je po ceo dan na nogama 🙂 „.

Eto tako se to završilo u Pocerini onog vremena.

Posle su prolazile godine i decenije, pa vekovi… ali je u narodu ostala tradicija da diskutuju svaki posao, kako se to i nekad govorilo „Da bistre politiku“.

Careva kao što su bili nekadašnji pocerski i stvarne demokratije nema danas, nažalost, nigde.

PS. Robinson je, na osnovu ove priče pomislio da obnovi demokratsku monarhiju na svom ostrvu, ali se koleba jer zna kakve su sve administrativne prepreke…

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Demokratija, Društvo и означен са , , , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s