O majstoru za roletne, Nasradin-hodži i jednom novom prijateljstvu u nastajanju


Na Robinsonovom ostrvu više nije onako strašna vrućina kao do pre neki dan. Zapravo je ujutru i uveče prohladno, ali zaimljivosti ima, možda i više nego ranije.

Početkom leta je Robinson postavio mrežu protiv komaraca na jedan od dva nova prozora u potkrovlju. I, radila je :). Onda su došli Žukica i Bleki, pa su slučajno kandžom (nijedan nije hteo da cinkari drugog, tako da ne znam ko je baš to izveo) napravili malu rupicu na mreži. Zato je Robinson prestao da otvara taj prozor, planirajući da stavi zakrpu :), tako što će parčence mreže ušiti najlonom za pecanje preko tog, oko santimetar u prečniku velikog otvora… Ali su Žuki i Bleki očito imali svoje planove…

Naime, a to je naknadno postalo jasno, oni su kroz drugi prozor izlazili napolje, išli malo i na krov, da vide kakav je vidik, i obojica se, svako posle svoje šetnje sreli sa piterpanovskim problemom – prozori su bili zatvoreni… BTW meni je to u detinjstvu a da se ne lažemo i sad, najtužniji deo cele te knjižice – želeti da dođeš kod onih koje voliš, ali ne možeš, jer je prozor – zatvoren….

E, ali oni su, Bleki i Žuki, rešili problem – evo kako su „popravili“ mrežu:

Evo, ovako se popravlja, da znaš za ubuduće 🙂

A evo i kako se koristi:

Robinson se istinski, od srca smejao i zahvalio na pomoći – servirajući užinu Blekiju na licu mesta 🙂

Sa celom tom družinom: Kiki, Riki, Beka, Žuki i Bleki (moraće uzeti neki pseudonim ili on ili Beka, jer ih zbunjuje koga od njih pozivam 🙂 ) nema trenutka predaha – jurnjave, ručkovi, jurnjave, užine, jurnjave, večere, jurnjave… Jedno je sigurno – sporta im ne nedostaje 🙂 Ali su vrlo brzo po dolasku podsetili Robinsona na (čuvenu) Nasradin-hodžinu priču o kozi. Imao neki čovek brojnu familiju, jednu kozu i malenu kuću, pa došao kod hodže da se požali kako nema trenutka mira. Razmislio hodža, pa reče čoveku da uvede i kozu u kuću i da dođe kroz nedelju dana. Šta će, kud će – posluša nevoljnik hodžu. Vrati se on posle nedelju dana i zavapi za pomoć. Hodža reče da pusti kozu iz kuće. Ovaj ode, i sutradan dođe da se zahvali hodži – govoreći kako im je život ponovo divan 🙂

Kod Robinsona je ipak malo više prostora, a i družina se polako uklapa, tako da ima nade 🙂 da i nama život ponovo bude divan 🙂

Tu je i prinova 🙂 Malo crno mače je novi član familije. Robinson je prihvatio, razumevši u potpunosti potrebu očuvanja identiteta i svojih korena, da oslovljava mališu punim imenom i prezimenom: Uglješa Mrnjavčević. Čak mu je spevao i pesmicu, doduše ima samo dva stiha za sada (moram samo jednu drugu pesmu, koja mi je stigla na mejl dodati ovde na WP da je sačuvam). A za Uglješu je pesmica na francuskom:

Mon joli chat, Uglješa,

Mon gentil chat, Uglješa 🙂

Nepoverenje je prvih dana bilo uzajamno – niko nikome nije bio jasan 🙂 A sada smo stigli dotle da je Beka danas Uglješu i umivala (malo). On se ipak nije dao sasvim, ali Beka budno prati svaki njegov korak i detinjarije:

Its a bigining ov a bjuuuutiful frendšip 🙂

 

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Reportaže, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на O majstoru za roletne, Nasradin-hodži i jednom novom prijateljstvu u nastajanju

  1. Retka Zverka каже:

    Slatko se smejem. Kako su samo bratski „opravili“ mrežu. 😀 Drago mi je da si i maleni Uglješa snalazi. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s