Začeci književnosti na Robinsonovom ostrvu


Ponosito gledam
Kako raste malena svita,
Na ostrvcetu našem
Mnooogo daleko od Krita.
 
Proždrljivci mali
Do juče u dlan stali
Repićima nestašno vijore,
Od tacnice misle da je more.
 
Učim šta je koje njihovo av,
U kucu se nekad pretvorim sav.
 
Ekipa još je jača
Kad su pristigla krznena braća.
Uče se da žive na selu,
Potajno se divim svakom njihovom delu.
 
I maca se na tarabi klati
Ko leptirić na tankoj vlati.
 
U veselom životinjskom carstvu
Uživamo u veeeelikom bratstvu.
I damicu lepoticu pazimo
Da je što više razmazimo.
 
Ponosito gledam
Kako raste malena svita
Na ostrvcetu našem
Mnooogo daleko od Krita.
 (Svi stanovnici Robinsonovog ostrva se zahvaljuju Aleksandri na ovim divnim stihovima :))
Advertisements
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s