Da li je dobro poželeti nekom da ga sreća prati? (Robinsonove jezičke pitalice)

U lokalnom autobusu naš je Robinson prinuđen da sluša program lokalne radio stanice 😦 pa se naslušao raznih, u najmanju ruku „teških“, gluposti, da ostanemo pristojni 🙂 Između ostalog tu je i program „Pozdravi i čestitke“ u kome se pozdravljaju mladenci ili oni koji slave punoletsvo ili rođendan ili slavu ili krštenje deteta… Pesme koje su izabrane često su promašaj po tematici, but, „Who cares?“ 🙂

I tako taj i taj tome i tome čestita nešto i bezmalo kao obavezno ide i „… da ga (njih/nju… ) sreća prati… “

E, pa to – ne valja. Zašto ne valja? Ne valja, jer kad sreća nekog prati, onda sreća nije s tom osobom, neko kaska iza i, pošto je tako rečeno – samo prati tu osobu/osobe. Dakle imamo tu dosta suptilno prikriven negativan program, pa još ponovljen n puta (gde se n prilično  povećava u slučaju veće familije i/ili većeg broja prijatelja/poznanika, jer neki uplaćuju i za dve-tri pesme/želje…). Negativni programi se lakše ispunjavaju od pozitivnih, jer je lakše „ubaksuzirati“ nekoga koji se onda „trudi“ da taj program bude i ispunjen…

I tako, nemojte nikom želeti da ga sreća prati, formulišite drukčije – da bi postojala nada da će nešto lepo zaista i da se desi. Zašto nije obavezno da se desi? Zato što treba, kao u staroj priči „zamahnuti veslom, pa će i Bog pomoći“.

Eto, tolicko od Robinsona večeras 🙂

Budite uvek sa svojom srećom! Dobra vam sreća i laku noć 🙂