Zašto se Robinson ućutao i kako ga je razgovor sa pijanim komšijom otreznio


Prošlo je dosta vremena od kad je Robinson prestao da beleži (javno) događaje na pustom ostrvu. Bilo je u tom medjuvremenu i poslova i problema i putovanja, ali bilo ih je i ranije, pa su se opet pojavljivali elementi Robinsonovog dnevnika i na WordPress-u. Zašto se Robinson ućutao je i jednostavno i komplikovano odgovoriti.

Zašto ljudi počinju da pišu, zašto prestaju?

Učini vam se da imate nešto lepo da kažete, nešto u čemu se i drugi mogu prepoznati, ili im može pomoći da razreše neku dilemu, ili ih može motivisati da krenu dalje u život sa novim elanom… Ili ste mnogo tužni (što ne isključuje ništa od prethodno rečenog), pa je pisanje pomoć sopstvenoj duši da prebrodi tu krizu… Ili ste uobrazili da ste tužni, pa sažaljevate sebe i i to što vas niko ne razume… Ili vam se dopada da čujete pohvale o svom stilu pripovedanja… Ili sve to zajedno i ko zna šta još skriveno u prošlosti, čega čovek i nije svestan, navedu nekoga da podeli svoje misli sa širim auditorijumom (hm, pa nije baš auditorijum, više je čitalište 🙂 ). BTW, nekada davno je Pavle Minčić pevao pesmicu: „Da deca ne vrište vodite ih u pozorište, da deca ne vrište vodite ih u kazalište…“, što mi sad pade na pamet kao analogija – da „pisci“ ne pište, dajte im čitalište 🙂

Zaista, zašto bi neko, srećan i ispunjen provodio sate za tastaturom, ili nekad davno za pisaćom mašinom, ili još davnije – grickajući vrh guščijeg pera? Ne isključujem mogućnost da srećni ljudi pišu – neki mali postotak među njima sigurno ima dara, želje i volje da pretoči svoje misli, osećanja i razmišljanja u reči, ali mi se sve više čini da bi psihološki profil pisca, ili bar većine, sadržao motivaciju koju teško ko može sam sebi da prizna – biti priznat i poznat… U osnovi toga je i nadmetanje, a ono ne donosi mir – jer biti u stalnom grču zbog „opasnosti“ da se izgubi pozicija – to može samo da dovodi do začaranog kruga iz kojeg se često izlazi sa nogama napred 😦

Hmmm, pobeže mi misao 🙂 Dobro, tu je ona negde na mom ostrvu, valjda će se vratiti kad se malo izluftira u svežoj zimskoj noći 🙂

Nije se još vratila 😦 , ali Robinsoni su poznati po strpljivom čekanju…

Što bi rekao čika-Tolstoj – sve srećne porodice su nalik jedna drugoj, tj. materijal za romane se nalazi drugde… Još jedan BTW – i još jedna dečija pesmica, čini mi se Ršumova: „… o kucama, o mecama, pričaju nama decama… a sinoć mi deda-Ostoja, doneo dva-tri Tolstoja… i šta da kažem više – taj Tolstoj dobro piše!“.

Ne znam kako vi, ali ja se sve manje slažem sa stavom da literatura i/ili pozorište omogućavaju da čovek „doživi“ nešto loše i bude srećan što se njemu samom to nije desilo (ono čuveno: „… daleko bilo, pomakni se s mesta…“) i kao posle toga će više voditi računa u sopstvenom životu. Bojim se da neće. (Koja glupa uobičajena formulacija – ne, ne bojim se, nego verujem da neće, a ona prva formulacija je iz kategorije nadmenih (kvazisuperiornih) komentara, koje baš, baš ne volim.) Literatura želi da nas podučava životu. OK, ali nemojte nas podučavati preko negativnih primera – kao kad bi rešavanje jednačina predavali navodeći stalno sve nove i nove pogrešno rešene primere. Ne, ne ide to tako.

Kad smo kod podučavanja da spomenem i podatak iz jedne davne studije – prosvetni radnici su često vrlo agresivni, ali od one potuljene sorte, tj. ne direktno agresivni, nego su izabrali profesiju koja im, sama po sebi, omogućava da nekom komanduju i nameću svoju volju, a đaci su bogom dani za to. (Nećemo dalje ovim putem, jer o školstvu sada i nekada ima itekako šta da se priča.)

Nikako ja da stignem do svog pijanog komšije, a vreme je 🙂

Dakle, pre dva-tri dana u lokalnom autobusu, komšija koji se dobro nalokao 🙂 … Ovde je cele jeseni bila sezona pečenja rakije, većinom kajsijevača i šljivovica, ali ljudi odavde izgleda nisu solo-drinkeri, više vole da odu u grad, u bife, da ih posluži kelnerica… I tako razvezao komšija svoju priču, zaplićući jezikom… Pričao je o tome kako se razveo od žene, ali se ne bi opet ženio, jer su mu deca divna, pa neće da ih sekira (?). Pričao je da je sa Sajma knjiga iz Beograda doneo punu torbu knjiga, da trenutno čita „Tihi Don“, da mnogo voli da čita. Pričao je kako je mator, jer ima 60 (!) godina. Pričao je kako ima deset ‘ektara zemlje. Ali se stalno vraćao na svoj usamljenički život i probleme života na selu, i kako je muškarcu žena potrebna samo dok je mlad (da napravi decu) i posle u starosti: „Šta da ti objašnjavam, reče „u poverenju“, ali dovoljno glasno kao i sve prethodno, da ga je ceo autobus slušao, „ti imaš škole, razumeš ti to!“ …

Ta njegova četrdesetpetominutna tirada je otreznila Robinsona. Pitate se kako, tj. šta ima u svemu tome tako prosvetljujuće. I sve i ništa, zavisi kako gledate na stvari. Možete reći, mani se praznih priča jednog pijanca, pa iz njega samo rakija govori, a može i iz drugog ugla da se pogleda – čovek je imućan, ima decu i unuke, a ipak sebe proglašava nesrećnim, tražeći razumevanje i sažaljenje. Upropašćava svoje zdravlje pićem. Čita knjige i citira pojedine pasuse ili replike koje mu se dopadaju, ne primenjujući na sebe poučne misli koje citira… Sve u svemu – čovek ne voli sebe, nalazi sebi mane, a nema snage ni volje da ih prevaziđe – eto to je bio Robinsonov zaključak, a potom da suštinski nema razlike između njega koji piše o svom životu na WP i komšije koji priča o svom životu u autobusu – sve je samo traganje za nekim ko će slušati i odobravati, sve je ostajanje na izabranoj ulozi paćenika, sve je rezultat nedostatka ljubavi prema sebi i stoga traženja pažnje, brige i ljubavi od nekog drugog…

Eto filozofije 🙂 komšijino „bekstvo u bolest/alkoholizam“ i Robinsonovo „bekstvo u maštu“ su dve strane iste medalje – medalje za bekstvo od života. Jedino obrazloženje, ali ne i opravdanje – nisu nas učili da volimo sebe, da cenimo ono što imamo.

Ali eto nam nove prilike za dva dana – prilike za drugi pogled na sve(t) i sopstveni život, prilike za osvešćivanje ljubavi prema sebi i prestanak kuđenja sebe, prilike da se krene u Život (može s pesmom iz filma „Pastir Kostja“ :))

Srećna nam svima 2018, a i devetnaesta i dvadeseta takođe, jer će osamnaesta brzo da prođe – ali neka prolazi u dobrom zdravlju i raspoloženju i sreći zbog velikih i malih stvari…

PS. (Teletekst 🙂 ) Vesti sa imanja

  1. Žuća pao s krova – malo je šantav i nespretan i inače, pa kad je probao da prekorači lim koji odvaja prozor od krova, samo je skliznuo ne mogući da se zadrži kandžama na klizavom limu, i pao sa jedno 4-5 metara visine, uz glasno „tup“ i bolni tanušni mjauk… ali je hvala Bogu dobro iako je pod prismotrom otkako se to desilo, pa i juri i jede i prede… kao da se ništa nije desilo.
  2. Riki se posle dvomesečnog boravka kod komšije M. vratio kući, jer je počeo da jede kokoške, pa ga je komšija izbacio. Kad je došao kući i prepoznao „svoje“ dvorište i brata i sestru, njegovoj sreći nije bilo kraja.
  3. Problem sa kokoškama se ponovo pojavio, jer je u jednoj šetnji Riki pojurio i stigao jednu kokošku, koja je tom prilikom ostala bez repa. Danas, deset dana posle incidenta Robinson je išao kod komšije S. da nadoknadi trošak, ali se ispostavilo da je kokoška preživela. Robinson je stekao nove prijatelje i dobio „miloštu“ kad je pošao kući.
  4. Kiki, Riki i Beka su odlučili da pomognu Robinsonu u zastiranju slamom budućih leja sa povrćem, tako da su dve bale slame razbucali i zastrli slamom lepu okruglu površinu.
  5. Pomenuti kucovi su pojeli i nekoliko glavica kupusa, kad su videli da Robinson to uzima da jede, a takođe jedu i jabuke, orahe, ne jednom su jeli i šljive, grožđe…
  6. Posle duuuužeg čekanja, majstor je bio, ogradu zavario, tako da sad Robinson ima ograđenu terasu u potkrovlju.
  7. Preporuka – obratite pažnju i NE kupujte u apoteci alkohol sa biocidnim sredstvom za dezinfekciju, a ako i kupite, nikako nemojte bez gumenih rukavica da radite – vrlo je štetno za kožu, a uz to jako nadražuje oči i disajne organe.
  8. Ako imate zelenog paradajiza, ostavite ga u prozor – dozreće. Nema ništa lepše od svog paradajiza u decembru – provereno!
  9. Ako imate sirovih bundevskih semenki i šporet na drva, propržite malo semenke – ukusno je i mnogo lepše od „kupovnih“ semenki.
  10. Kupujte Politiku subotom, iz bar tri razloga – tesktovi prof. Vladete Jerotića o psihološkom tumačenju narodnih poslovica, dodatak sa sudokuom, i na kraju, ali ne i najmanje bitno – nema ništa bolje od Politike da se naloži vatra! (mislim u šporetu ili furuni).

SVIMA VAMA NA KOPNU I SVIMA NAMA NA OSTRVU – SREĆNA NOVA GODINA!

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Odnos prema životu, Svakodnevica, Uncategorized, Upoznaj samog sebe. Забележите сталну везу.

7 реаговања на Zašto se Robinson ućutao i kako ga je razgovor sa pijanim komšijom otreznio

  1. Retka Zverka каже:

    Prvo i prvo, drago mi je da si se oglasio i da si tu. 🙂 Mogu da se bacim u preduboku i predugu umnu analizu nekih delova tvog teksta, ali želim da ti kažem ponešto: nije stvar u nadmetanju kada čovek piše, to je od čoveka do čoveka.

    Eto, tvoje pisanje razigrano i životno mi je nedostajalo. 🙂 Šta je ono što se dešava u čoveku to samo on zna.

    Uvek postoji neko „bekstvo“. Nekada je bekstvo utočiščte, nekada utopilište. Pre bih rekla da je „slučaj komšija“ pitanje nezahvalnosti prema sopstvenom životu, otuda i neljubavi. Isto tako mislim da smo kao ljudi jedni zbog drugih tu gde jesmo i da smo potrebni jedni drugima. I da je svakome potrebna pažnja. To je tako ljudski. 🙂 A šta je život?

    Želim da ti se zahvalim na mnogim tekstovima koje sam do sada pročitala na tvom blogu a ulili su mi radost (nekada i tugu), i svežinu koja se ne nalazi na svakom koraku.

    Tebi, Robinsone, i tvojoj ekipi razigranoj želim svako dobro, zdravlja, ljubavi, mira, radosti i veselja u narednim nam godinama koje lete ko konfete.

    Budi dobro… 🙂

    P. S. Kupiću Politiku (posle ko zna koliko vremena) zbog prof. dr Vladete Jerotića.

    P. P. S. Parafraza: „pisci piš(i)te, dajte im čistilište“.

  2. Negoslava каже:

    Da ti ja nesto kazem…vreme ti je da pocnes da se druzis sa blogerima. I odmah ces progledati kroz ruzicaste naocari. Srecna Nova, Novi.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s