Kel blamaž sir la plaž…


Ovo „i“ u trećoj reči naslova je neprecizan zapis francuskog „u“… ko zna shvatiće, ali se ostalo može razumeti i bez znanja francuskog – u pitanju je, u prenosnom smislu, bruka na javnom mestu.

A evo zašto mi je to palo na pamet – jedan moj dobar drug se prihvatio (nezahvalne) uloge nestranačke ličnosti pri jednoj od partija na izborima koji će se održati početkom marta u Beogradu. Staviše i njegovu sliku sa ostalim mučenicima(?)/istomišljenicima(?)/aktivistima u novine i na internet. Kuku! Šta bi čoveku? Ko li ga je ubedio i zašto? I opet francuski – „Cherchez la femme!“. Tj. uvek je u pozadini neka žena koja pokreće muškarca na određena dela. Ako je, a skoro sigurno jeste, i u ovom slučaju tako, onda samo možemo da zaključimo da dotična nije dobronamerna, jer ono što upropašćava muškarca kao muškarca su: piće, pušenje i … POLITIKA! 🙂

Kao što je poznato i na WP – Robinson nema televizor, a ni na internetu ne gubi vreme gledajući najnovije vesti ili čitajući novine. Stoga je moguće da zbog svoje neobaveštenosti ponekad pogreši, ali zarad duševnog mira je svakako bolje ne biti previše informisan (mada – un homme averti en vaut deux).

Ipak, na putu ako šofer sluša vesti ili sa naslovnih strana novina na kiosku ili iz nekoliko minuta prisilnog gledanja programa u nekom restoranu (sad su svuda ogromni ekrani stalno uključeni) – svašta se sazna.

Hm, pobeže mi misao 🙂

A, da – zašto ne valja biti nestranačka ličnost pridružena nekoj partiji? (Da ne valja ni stranačka ličnost – to se na Robinsonovom ostrvu podrazumeva, a reći ću i zašto.) Pridruživanjem nekoj partiji potpomažete da uobrazilja njenih čelnika, i članova, samo raste, a svoj ugled srozavate. Biti član stranke je isto mnogo nizak nivo (nemojte se uvrediti ako jeste član – razmislite samo, makar malo). Kao član stranke osoba se upire da podržava nešto što nije zaista njen stav. Član se bori da neko drugi realizuje svoje ideje. Ako su te ideje dobre i pravilno se primenjuju, onda bi svi listom trebalo da budu za njih. Dakle, nije moguće da je jedna partija bolja od drugih, sve su one po istom kalupu, tj. „princip je isti, sve su ostalo nijanse“  🙂 Sve su to igrarije da se ljudi glože oko sitnica, a da krupnice prolaze nezapaženo („Psi laju, karavan prolazi!“).

Sve ovo bi se moglo mnogo detaljnije izlagati, primeri navoditi, analiza logičkih grešaka uraditi… Čemu? Jedini dobar pristup je početi ispočetka. Zašto? Zato što su sve naše mane potekle iz loših uzora detinjstva, kao što su mane političara potekle iz loših uzora društveno-političke scene 🙂 Pa zar samo to što se govori o „sceni“ ne ukazuje na suštinu: osrednji ili loši glumci, igraju po lošem tekstu u još goroj scenografiji…

E, jadni moj druže – gde ode „u četnike 44-te“ – pa ovi sa demokratijom nemaju veze (demokratija je moguća u obrazovanom i na dobrim tradicijama odgojenom narodu, što znači da je nemoguća u realnosti „modernog doba“).

To bi bio Robinsonov večerašnji doprinos političkom opismenjavanju 🙂

 

Овај унос је објављен под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Izbori, Manipulisanje javnosti, Mediji, Odnos prema životu, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.