Jedan Uskrs (suite et fin)


Iz Berkasova smo pošli ka manastiru Privina Glava. Prošle zime i proleća smo posetili veći broj fruškogorskih manastira, pa nam je samo ovaj ostao.

Manastirska crkva je velika, zidana od blokova peščara:

Zvonik je naknadno rađen, jer je i ovaj, kao i skoro svi drugi manastiri pretrpeo mnoga vandalska rušenja ili periode bez monaha koji bi ga čuvali i održavali

U okviru manastira su još tri crkve:

Dve su u istom dvorištu, a treća je preko puta, na brdu:

Krenuli smo se stepeništem do gornje crkve, a na pola puta pogledali preko puta 🙂

Kad za koji dan olistaju ovi bagremovi, zakloniće vidik, ali se nadam da nikom neće pasti na pamet da ih zbog toga poseče.

Gornja crkva je nekako malo modernija spolja

Napolju iznad ulaznih vrata visi i konopac kojim se zvoni:

Crkva je unutra standardno oslikana

ali je na jednom zidu i (meni neobična) ikona sa savetima za monahe u pogledu monaškog života:

Saveti su mi se dopali, ali sama slika ne. Nejasno mi je zašto monah žmuri, a dodatno me sve malo asocira na slike iz II svetskog rata i ljude koje su Nemci vešali i stavljali im oko vrata natpise…

Iz ovog manastira smo otišli i u manastir Svete Petke. To je ranije samo bila crkva uz čudotvorni izvor, ali je pre desetak godina uspostavljen manastir:

Kad smo izašli iz manastira seli smo na ivičnjak parkinga (nema klupa) da užinamo. Bili smo dobro snabdeveni uskršnjim jajima. Poneli smo i od kuće, ali smo se snabdeli i u crkvama koje smo posetili, tako da imamo više jaja nego što smo imali, iako smo i ručali 🙂

Današnji izgled uskršnje kolekcije

I, sedimo mi tako, jedemo crnog luka koji smo poneli sa imanja, pečenog krompira, zapečene rezance, jogurt, salatu od divljeg jestivog bilja, hleb… Vrlo ukusan ručak! Začu se dolazak nekog automobila. Pogledam krajičkom oka – džip sa natpisom „Border police“! Ignorišem ja njih, gledam svoj ručak, mljackam 😉 … oni nas pogledaše, okretoše se i odoše. Stvar je u tome što je granica sa Hrvatskom na oko kilometar ili i manje od manastira, pa rutinski gledaju svakog ko se pojavi.

Posle ručka smo krenuli nazad, preko Sremske Mitrovice. Tu smo stali radi male šetnje. Prvo smo prešli na mačvansku stranu:

Pešački most koji spaja Sremsku i Mačvansku Mitrovicu

Sava je dosta nadošla, pa je šetalište pored reke u Mačvanskoj Mitrovici bilo pod vodom

Odšetali smo se do crkve, ali je bila zatvorena:

Vratili smo se preko pešačkog mosta u na sremsku stranu

Sava je bila široka, ali je brzo tekla i nosila puno granja, pa i po neko celo drvo:

Otišli smo do crkve Svetog Dimitrija (po kome je Mitrovica i dobila ime)

Ulaz u crkveno dvorište

Crkva Svetog Dimitrija u Sremskoj Mitrovici

Ulica do crkve je kao neka ulica u Zemunu ili Novom Sadu (u pešačkoj zoni)

Zgrade su većinom održavane, ali ima i zapuštenih lepotica

Sin mi je skrenuo pažnju i na poštansko sanduče na jednoj kući, zapravo probušenu rupu u zidu ispod prozora 🙂

I tako se, u lepom raspoloženju odvijala naša ekskurzija i lepo smo se vratili kući, na imanje. Kučići su od radosti hteli da nas obore, a mačak je nešto „pričao“ i objašnjavao šta se dešavalo dok smo bili odsutni. Nažalost, nismo još dovoljno ovladali tim jezikom, pa nismo sve razumeli :), a Bleki se ućutao kad je dobio da jede (lepo je vaspitan, pa ne priča sa punim ustima 😉 ).

Do sledećeg izleta…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Reportaže, Uncategorized и означен са , , , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.