P I Ž


P I Ž

Putevi I Železnice – nije, Patke I Žabe – nije, Priča Iz Života – jeste. Više je priča o ljubavi, ali mi se čini da neće da ugnjavi :). Prenosim priču jedne, meni drage osobe ženskog pola :). Pošto je tekst kopiran sa jednog drugog sajta, pojavili su se džinovski smajliji, ali neću da intervenišem. 

Evo pričice:

„Ako se po jutru dan poznaje, onda sam ja rusofil“

U pitanju je moja prva prava ljubav iz osnovne škole, možda treći ili četvrti razred. Bio je to dečak iz odeljenja sa nadimkom – Rus. Otuda naslov ove priče. O svojim verskim, političkim i inim društvenim opredeljenjima nekom drugom prilikom.

Dragana su prozvali Rus, jer mu je otac bio na nekom gradilištu u Rusiji (tj. u SSSR-u, jer je to sve ipak bilo u drugoj polovini XIX veka, tačnije u trećoj četvrtini 😉 ). Možda je Draganov otac bio radnik šabačke “Izgradnje” – imali smo tada dosta renomiranih preduzeća. No, kako god, ako je otac u Rusiji, šta je prirodnije nego sina zvati Rusom 😉Imali smo mi tih godina u razredu i jednog Kineza. Dečko je nekoliko puta ponavljao razred, pa je jednu godinu proveo i sa nama, a onda sačekao sledeću generaciju – tada je ponavljanje razreda bilo uobičajeno, pa mnogi, kao naš drug Kinez, nisu ni završili osnovnu školu. Kinez je bio iz neke siromašne porodice, pa je već u tim godinama počeo da radi kod jednog kiridžije – vozio je špediter (ravna konjska kola sa gumenim točkovima). A zvali su ga Kinez, jer je imao plavu, tj. žutu kosu. O Kinezima su mnoga deca tada znala samo da pripadaju “žutoj rasi”, pa je tako i naš Kinez dobio nadimak. Kosa mu je zaista bila boje slame, neukrotivo tršava (a možda se on nije ni češljao).

Imali smo i Acu Makedonca. Njega su roditelji doveli kod babe u Šabac posle zemljotresa u Skoplju 1963, pa je Aca neko vreme išao u našu školu, u moj razred i bili smo nekako ponosni što je baš kod nas.

Bili su i mnogi drugi nadimci u školi, mene su, npr. vrlo kratko vreme zvali – Veverica, jer sam u nekoj priredbi glumila vevericu. Nadimak se nije održao, jer mi se nije dopadao, pa sam bubecnula u leđa jednog dečaka koji me je tako nazvao, da su posle prestali. A jedan koji je voleo svoj nadimak (ili se bar nije bunio javno) bio je u šabačkoj gimnaziji – Cveja Konj. Nadimak je dobio jer je bio jak kao konj, a umeo je dodatno, što je izazivalo opšte divljenje djaka, da iz stojećeg stava kao proštac padne na pod. Imali smo i  biljne nadimke. Tako je naš profesor muzičkog bio Krastavac, a često i Kornišon, jer je bio veoma nizak. Prezivao se Krastavčević…

Da se vratim ja na “mog” Rusa. Ne znam uopšte čime me je dečak privukao, ali znam da je moja ljubav bila tako jaka da je njen rezultat bio prvi (i jedini) grafit u kući, i to ni manje ni više nego u spavaćoj sobi mojih roditelja! Stala sam na visoki naslon bračnog kreveta i tako dohvatila skoro do plafona (naša je kuća “stara gradnja” i plafon je na 3 i 10 od poda). I popnem se ja i verovatno perorezom jer sam bila vrlo hrabra devojčica i imala i nožić – ogulim farbu (tada su se sobe krečile “valjkom” koji je ostavljao šare po zidu- tadašnji “tapeti”) i napišem” Samo Rus…”. Ne znam šta su moji mislili, ali natpis je stajao neko vreme, pa je posle prekrečen…

Posle je bilo puno velikih ljubavi s moje strane – jedan Miša, koji je bio stariji od mene, a umeo je da se skija. Tada to u Šapcu nije bilo uobičajeno, uostalom imali smo samo jedno omanje brdo u predgrađu, tzv. Bećino brdo (ili Letnjikovac). A Miša je, bar jedne zime, išao na skijanje u Čehoslovačku. Mišina mama je bila Dubrovčanka, veoma lepa i nekako otmena mlada žena. Miša je bio lep, blag, malo stidljiv, bar tako sad mislim i malo je hramao na jednu nogu (hm, glupost, pa zar se može hramati na dve noge?!). Miša mi je poklonio jednog plišanog medu – figuricu veliku 3-4 cm – koji i sada krasi jednu od vitrina u našoj kući u Šapcu.

Onda sam se zaljubila i u jednog Acu, jer je imao prirodno sedu kosu, tačnije salt&peppar. Aca je išao u srednju tehničku školu, a ja sam nalazila razne uverljive razloge da izađem iz dvorišta i odem na drugi ćošak, kuda je Aca prolazio u školu. On mi je za jedan rođendan kupio singl ploču (takođe čuvam!).

Mnogo sam volela i radovala se da sretnem druga Vladu, lepog Ciganina, koji je isto kao ponavljač bio sa nama mislim u osmom razredu. On je neko vreme svakodnevno prolazio pored naše kuće i značajno gledao u naše prozore, a ja sam bila uzbuđena (sigurno) i srećna (vrlo verovatno). Vlada mi je tih godina, sa sigurnom ozbiljnošću rekao da nijednu ženu nije voleo kao mene ;). Kad je otišao u vojsku poslao mi je razglednicu sa adresom vojne pošte, pa sam i ja njemu pisala. Tekstovi su nam bili isti: “Puno pozdrava iz … od …”. Vladu sam posle povremeno sretala u Šapcu i od njegovog pogleda mi se vraćalo sećanje na detinju uzdrhtalost i uzbuđenje. Nismo se mi ni poljubili, ako smo se koji put na sekund držali za ruku…  Vlada je, nažalost, pre nekoliko godina umro. Preseklo me je kad sam videla čitulju…

Bila sam tih godina zaljubljena i u jednog dečka koji je imao motor. Da li sam samo sanjala ili se stvarno jednom i vozila iza njega na motoru obgrlivši ga rukama? Pre će biti, s obzirom na strogost roditelja i bake u čijoj smo kući živeli, pre će biti da sam sanjala.

Zaljubljivala sam se i u svoje profesore – jednog istoričara, zatim jednog divnog, dobroćudnog, riđeg hemičara, jednog profesora engleskog (iako mi nije predavao), pa naravno, kako to da zaboravim, i u markantnog crnomanjastog nastavnika muzičkog u osnovnoj školi (a nije me ni u hor primio 🙂 )

Onda sam se zaljubila u jednog potporučnika, pa je to na neko vreme potisnulo druga zaljubljivanja. Onda su u mom životu bili i neki moji drugovi sa studija. Jednog i dalje smatram za najpouzdanijeg prijatelja kojeg imam, jedan je u inostranstvu, ali ima svu moju pažnju i naklonost, mada nikad nisam prema njemu osećala ono neko specijalno uzbuđenje koje me je uvek nagonilo da na sve načine smišljam razloge da bar na kratko budem u blizini čoveka koga volim.

Da, bio je tu i jedan kolega statističar, tada sam bila presrećna, jer je postojala mogućnost, zbog nekih vidova saradnje, da često budem u njegovom društvu…

O, a kako sam se jednom, kad mi je sin bio mali, zaljubila u vozača na liniji 26! Mislim da je čovek jednostavno bio ljubazan, sa osmehom bi nas sačekao na stanici ako bi video da žurimo na autobus. A ako smo se samo šetali, on bi nam uvek svirnuo u prolazu, a ja sam se silno radovala tome.

Da, preskočila sam svog muža 🙂 On mi je bio vrlo, vrlo drag. Zbog njega mi je knjiga “Moj tata Dugonja” bila najnežniji ljubavni roman koji sam ikad pročitala. Boka i ja smo igrali stoni tenis, on me je učio, a dodir njegove lepo izvajane šake kad bi mi dodavao lopticu bio je zaista čudnovato vatren. E, Boko, lepo je to vreme bilo. Šteta što se nije nastavilo. Boka je na našu veliku žalost (mislim pre svega na sina i na sebe) preminuo kad je izgledalo da će ipak neke druge traumatične stvari ostati iza nas. Ostale su, ali su odvele i Boku…

Trenutno još mogu da se setim da sam puno volela jednog Medu u prvim godinama službovanja. Da, zaslužuje to i više reči, moraću drugi put dopuniti.

Takođe sam se izuzetno zaljubila u jednog kojeg nećemo imenovati, i koji je zadobio i i dalje ima posebno mesto u mojim mislima…

Ali ovaj večerasnji pregled, podsećanje, samo mi je potvrdio nedavnu misao – svi koje sam volela su mi bili i ostali dragi, u suprotnom bi mi to značilo da ih nisam ni volela. Neke veoma volim i sad – jednostavno, svako je poseban i svako ima neko svoje mesto. Mnoge moje ljubavi su bile platonske, neki put ni mnogo reči nije izmenjeno, samo pogledi puni (sa moje strane svakako) ljubavi i želje da ona bude uzvraćena, da budem voljena. Hm, dosta bi bilo da me neko lepo pogleda, tih davnih godina, pa da budem radosna. Da li zbog vaspitanja ili lične kočnice, da li zbog veze sa nekim, sva ostala zaljubljivanja su ostala samo na uspostavljanju uzajamne naklonosti. Naravno, bilo mi je jasno kad me neko počne “specijalno” gledati, ali od tih “specijalaca” samo sam neke primila u svoju blizinu… I, čini mi se, da je počinjalo uvek mojim “specijalnim” pogledom – ja mu dođem kao stručnjak za ljubav na prvi pogled (moj).

Sve moje veze dugo traju ili su trajale, bilo da su ostale ili postale platonske, bilo da su se realizovale u potpunosti.

Jedan moj drug me je podsticao da pišem erotske priče – al su bile dobre! To su zapravo bili opisi naših povremenih uživanja ili neke moje fantazije sa nama dvoma u glavnim i jedinim ulogama… Baš će biti zanimljivo da ih nađem i pročitam. Koliko me taj čovek uzbuđivao i uzbuđuje i dalje kad ga vidim, da sam ja zbog toga presrećna…

Vive l’ amour!

* * * * * *

Eto, zanimljivo je, čini mi se. Bože blagi šta li su sve drugi doživljavali, sećaju li se toga? Sad mi pade na pamet jedna Heseova rečenica, parafraziraću „… kad je počela da se priseća, uvidela je da je trezor njenih uspomena prepun blaga…“

Treba li otvarati te trezore? Jedan moj drug mi je pričao kako je našao neka stara pisma, pa ih sva bacio, učinilo mu se da prošlost treba da ostane prošlost. Tako je ostao bez „materijalnih dokaza“, ali mi se sve čini da u memoriji nije napravio „delete“. Ne znam, moram ga pitati. A može i da mi kaže, kad ovo pročita 🙂

Da li se mi uopšte menjamo u životu? Ne govorim o borama i boricama, bolnim krstima ili kolenima, pogoršanju vida… nego o duševnim promenama. Da li nas neki detalj iz detinjstva, kojeg više i nismo svesni, usmeri na stalnu potragu za ljubavlju? Blago onom ko je nađe, prepozna, sačuva, gaji i razvija! Ja baš nešto ne mogu da se pohvalim, i to bar iz dva razloga. Jedan je da se ne ubaksuziram („Ko se hvali, taj se kvari!“), drugi da topeći se na vrelini ovog jutra želim da se rastopim pod zracima nečijeg pogleda 🙂 a trenutno su ovde na imanju osim mene samo tri kucova i jedan mačak i svi spavaju u debeloj hladovini…

Advertisements
Овај унос је објављен под Ljubav, Odnos prema životu, Upoznaj samog sebe и означен са , , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.