Pitanje, naravno, nema nikakve veze sa Fukujamom ni njegovom mamom 🙂 ali mi se dopalo jer se rimuje 🙂
Pitanje je šta majke razgovaraju sa sinovima, pa neki postanu politički analitičari (kojeg li glupog zanimanja!), a neki mehaničari ili alkoholičari ili… Da li se i koliko u različitim sredinama različito postupa?
Da li bi majke, kad bi znale šta i kako treba izvele sinove na pravi put – put časti i poštenja, onih objektivnih časti i poštenja (“ ni po babu ni po stričevima već po pravdi Boga istinoga“)? A ne na put siledžijstva, alkoholizma… a ne na put započinjanja i učestvovanja u ratovima?
Veština komunikacije se sad i uči – na studijama imaju takvi predmeti (sa često rogobatnim nazivom Komunikologija, iz čega teško šta dobro može da izađe). I šta kad neko položi taj ispit jedva sa šesticom?
Da li majke govore sinovima kako da postupaju sa devojkama, ili su to i dalje tabu-teme?
Da li i dalje mora biti stereotipnih muških-mačo ponašanja?
Eh, nažalost – ako bi neki dečak i dobio i usvojio lepe savete i još pri tom imao i roditelje koji nisu samo na rečima za pravilan život, već i sami tako žive – kako bi razumeo, prihvatao i postupao sa ostalom decom koja su 99.9 % „vaspitana“ na rijaliti programima???
Svako moje pitanje ima odgovore, možda nisu jednostavni, ali nisu nemogući.
Umesto svega, molba mladim majkama, a i onima koje već imaju odrasle sinove – volite ih, pomozite da budu svesni svojih/pravih kvaliteta, svoje jedinstvenosti, da budu sigurni u sebe… pa ćete imati dobre i fine unuke i praunuke.
