Kad vec ne moze na lakat, covek progovori na internet(u)


Taman ja dobijem inspiraciju za tekst sa gornjim naslovom, a laptop se uzjoguni i ne prebacuje mi slova na „SR latin“… ma, sr… I naravno da mi je glavna misao pobegla u tom nerviranju!

Dobro, pokusacu i sa osisanom latinicom (a kad me jednom laptop poslusa i promeni slova, potrudicu se da korigujem ovaj tekst).

Doduse, mislim da vec ranije imam nesto na ovu temu, ali sad me mrzi da trazim. U pitanju je ideja getoizacije u globalnom, internet smislu. Na milione ljudi u ovoj nasoj „civilizaciji“ ovako kao ja sad kucka po svojim tastaturama, jer zeli nesto da kaze. Mnogi i nemaju kome, pa govore u virtuelni etar (i to nije uvek u vetar). Nadje se neko, procita… Jedan trenutak autorove samoce, pronasao je jedan trenutak samoce citaoca. I to je lepo, neka vajdica postoji.

Nazalost, cesto mi je na umu izreka koju je jedan sofer izgovorio, pre mnogo godina (isli smo autobusom na more i morali smo iz Sapca prvo u Beograd, pa je onda autobus prosao kroz Sabac na putu ka Loznici i tu se prvi put pokvario i kvario se i kvario. Vozac je na kraju skinuo opasac i stavio kao remen i tako smo se vukli putevima nase lepe Sefereje 🙂 i stigli na more sledeceg dana uvece, umesto ujutru). E, dakle, komentarisuci siromastvo , ne znam vise u kom kontekstu (ipak je to bilo pre pedesetak godina) rekao je: „Coveku siromahu je vajda i kad mu muva u dupe uleti!“

E, to moze da se primeni na sve, pa i na internet i tekstove na njemu. Svakako je lepo kad neko ima veliki broj citalaca, jos lepse kad ima puno „lajkova“, ali koliko je to u odnosu na celu populaciju? Promil promila. Stoga ako se neki put i desi bura, ona bude od onih sto se desavaju u casi vode. Cak i ako se dopusti neki naizgled veci uticaj necijih tekstova, posebno onih koji su „drustveni analiticari“, sve je to u prazno, nazalost. Ne treba se zavaravati. Ono sto zovu demokratija je „Vladavina organizovane manjine nad neorganizovanom vecinom.“ (Ovo je iz jednog Solzenjicinovog eseja na temu drustvenog uredjenja, ali to je on nekog treceg citirao.) Toliko toga u nasem drustvu i sistemu je namenjeno zavaravanju, i toliko se svi na to pecamo, da je zalosno.

Dobro, moze neko da kaze, a sta je put, pravi put? Put je da se dobri ljudi udruze (a zasto je to toliko tesko, u nekom drugom tekstu). Put je da se organizuje sto vise zavicajnih imanja na kojima se proizvodi zdrava hrana, zdrave misli, zdrav podmladak… Najbolje bi bilo da budu blizu, jos bolje da budu celina kojoj se polako pripajaju nova imanja… Pretpostavljam samo da bi reakcija drzave mogla da bude i represivna, jer tim i takvim ljudima ne bi mogli da plasiraju svoje lazi, pa bi ih na sve nacine diskreditovali, proglasavali za sekte, marginalizovali… Onima koji su scepali vlast nad vecinom, nikako ne odgovaraju tragovi zdravorazumskog ponasanja i postupanja, a pogotovu odbijanje da im se polaguje i da se zivi u lazi. Moze „Farma“,mogu „Parovi“ i sl. sra.. , ali ne i prave farme na kojima se zivi u skladu sa prirodom, uz upotrebu inteligencije u cilju saradnje sa prirodom.

Literatura: Masanobu Fukuoka, Sep Holcer, Rut Staut, Vladimir Megre…

Овај унос је објављен под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Manipulisanje javnosti, Obrazovanje, Odnos prema životu, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.