… osniva se škola za pačiće male…

Čitam danas putopis svoje drage prijateljice o Japanu. Prijatno, informativno, emotivno, poučno, lepo… pitaću je za dopuštenje da neke delove prenesem ovde. Njena erudicija i svestranost su me (ponovo) podsetili na to koliko malo stvari znam, i da bi svoj život na imanju trebalo da upotpunim doškolovavanjem. Umem lepo da slušam, umem lepo da predajem, biće to interesantna škola – „1 na 1“ 🙂

Šta planiram? Ideja je da sebi osnujem klasičnu školu: matematika, književnost, fiskultura, pevanje, likovno i prirodne nauke.

Trudiću se da zadovoljim svoja interesovanja, i da odgovorim na pitanja na koja mi niko nije znao odgovor. Doduše, mali broj osoba je i počastvovan tim pitanjima, jer moram pre svega da imam puno poverenje u njih. Zaista, teško da mogu „običnim“ prijateljima da postavim pitanje: „Kako se prave klikeri staklenci?“. Mene to stvarno zanima, nije trik-pitanje.

Prva lekcija iz prirodnih nauka se odnosi na ose. U subotu, koseći livadu, „nabacim“ jednu osu, pravo ispod oka me pecnula – nije mi baš bilo svejedno. Zabolelo je dobro. Jedini dostupan lek mi je bila sopstvena pljuvačka – i uporno produžim da tako hladim mesto ujeda i smiri se brzo, pa je otok bio samo oko dva santimetra i posle poče da se smanjuje, tako da je posle 24 sata bilo samo 2-3 milimetra veliko otvrdnuće, a zatim je i ono nestalo, hvala Bogu. Odem juče da napravim stog od tog sena – i u blizini istog mesta gde se prvi incident desio, podižući vilama jedan naramak, začujem „poznati“ glas – zzzzz – i pec! Ovaj put u nadlakticu leve ruke. To je još brže prošlo. A ono što hoću da naučim je da li to neke ose žive u zemlji i da li je njihov otrov pri ujedu blaži ili jači od ujeda „obične“ ose? Kako se sve prirodnim načinima i sredstvima mogu tretirati mesta ujeda? Pa zar ne bi bilo dobro da i deca u školi to uče? Ovako, kao moj komšija, moraju da koriste preparat „presing“ (meni je taj termin bio poznat samo u vezi utakmica, fudbala ili košarke). Naravno, nije to stvar za šalu, i ne šalim se s tim. Ne mogu a da ne pomislim da su ljudi doprineli tome da ujedi tih raznih insekata budu otrovniji nego nekada – jer insekti dolaze u dodir sa mnogim pesticidima, i očito da ih nekako obrađuju, možda i koriste namerno kao jače oružje? Pa zašto smo mi, ljudi, toliko ubeđeni u svoju intelektualnu nadmoć?!

Sve u svemu, sada ću da se pozabavim predmetima, nastavnim planom i programom, rasporedom časova. U okviru književnosti će biti mesta za obnavljanje poznatih, a možda i učenje novih jezika. Tu spada i duhovni razvoj. Pisanje dnevnika, virtuelnog ili „klasičnog“ (u moju lepu beležnicu koju mi je sin doneo iz Kine) je isto u okviru književnosti. Vežbe iz govorništva takođe (već tu imam i više slušalaca – danas su me svi kucovi i mačak pažljivo slušali prvih nekoliko minuta, a onda su polegali i nastavili da prate moje izlaganje iz te udobnije pozicije 🙂 🙂 🙂 ).

Sutra ujutru počinje nastava fiskulturom 🙂 Ova škola će da radi kao škole u Japanu – svaki dan :), ali neće svaki dan da bude svih šest časova jednake dužine.

Ovim tekstom smatram da je pokrenut postupak akreditacije 😉 a do 1. septembra ću imati probni period uz pripremu svih zakonskih i podzakonskih akata 🙂

‘ku noć!