S kim ja živim, ili – o Predićima iz Sevojna


Posle osamnaest dana odsustva, opet sam na imanju.

Stalno ista „pesma“, kad sam ovde, ne ide mi se nigde, a ako i odem mislim na one koji su ovde – na moje Prediće iz Sevojna 🙂

Kao što je poznato imam tri psa, plus dva komšijska (Akija i Medu), a nekad i tri (kad dođe Vučko koji je skoro pa zlatni retriver, samo što je više bele boje), i još hranim jedno ipo komšijsko pseto (ženku i njeno štene – njihovi vlasnici ne dolaze, da nije mene, do sada bi Astra i njeno mladunče uginuli od gladi…).

Imam i tri predstavnika mačije vrste, Blekija i njegovo dvoje dece – Mimicu i Lolicu. Bleki je mužjak, ali lepo čuva decu, ponekad ih umije, a dopušta im i da oni prvi jedu, osim kad nije baš mnogo gladan 🙂

Dođem ja tako juče kući, i moj dolazak uključi horsko mjaukanje, cijukanje, radosni lavež, jurnjavu po dvorištu (a danas je ta jurnjava imala i nezgodan detalj – zaleteli se oni nešto i Beka mi s leđa uleti u noge – sledeća scena – sedim na zemlji, a Beka cvili… srećom ne sedoh na nju nego samo malo na jednu njenu šapu, i prošlo je bez povreda 🙂 sa obe strane). Izgrdim je, pa je celih pet minuta obilazila u širokom luku oko mene, a posle nastavila da se juri sa braćom, ali me više nisu preturali 🙂

E sad, zašto su ti moji KiM (kučići i mačići) ustvari Predići iz Sevojna? Evo ovako – jasno je da su mačići Predići, jer predu kad ih mazim. Mačići svakako, ali kako se kučići na njih ugledaju, skoro su već i oni počeli da predu kad ih mazim. Takođe, slike koje oni prave svojim akrobacijama dostojne su takvih majstora slikara kao što je Uroš Predić (i ja nekako mislim da se on ne bi ljutio što ima i neke četvoronožne članove familije).

A kako se svi valjuškaju po travi ili u kući (ulaz dozvoljen samo mačijoj familiji) i pošto su Kiki i Riki bakarne boje, a u Sevojnu je (bar u vreme mog školovanja) bila valjaonica bakra, to je onda bilo sasvim dovoljno da svoje ljubimce prozovem – Predići iz Sevojna 😉 😉 😉

 

PS 1. Na slici je ikona Sv. Nikola, Uroša Predića

PS 2. Pisano u čast 4. oktobra, Svetskog dana životinja koji se, prema informacijama sa interneta, proslavlja od 4. oktobra 1931. godine. Zamislite, tada je u Firenci bio kongres ekologa! I izabran je 4. oktobar koji je dan sv. Franje Asiškog, zaštitnika životinja i životne sredine.

PPS. Ne mogu da ne primetim da su izvesni organizatori mudro izbegli taj datum 2000. i svoje aktivnosti održali sledećeg dana :). Ko zna gde bismo sad bili da se ONO desilo 4. oktobra!

Advertisements
Овај унос је објављен под Svakodnevica и означен са , , . Забележите сталну везу.

Једно реаговање на S kim ja živim, ili – o Predićima iz Sevojna

  1. Sizif каже:

    Kroz Sevojno sam samo prolazio (autobusom) i tako mi se sviđa to što se s puta vidi, da poželim da tu i živim (uslov da Sevojno ima pristup internetu ne dovodim u pitanje, a to je prvi uslov mog preseljenja). Kad sam učio školu, imali smo lekciju iz engleskog u kojoj se pominje Slava Ković iz Sevojna (to mi je bila jedna od asocijacija na Sevojno). Ali da mi nije devojke zbog koje sam do Užica prolazio kroz Sevojno (ili pored njega), nikad ne bih video tu lepotu. I onda jasno mogu da vidim tu lepotu koju su ti priredili tvoji „Predići“. I da – naravno da će se psi povinovati mačkama. Divljina u ovim drugim, kažu, još nije pripitomljena.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.