Poklonio mi sin knjigu bajki…


… ali ne bilo kakve bajke, nego Politički podobne bajke za laku noć!

Ukoliko vam je dosta licemerja svih vrsta, evo prilike da se razgalite i razvedrite. To što ne pamtim priče, pa mi nije bilo moguće da svom detetu doslovce pričam „klasične“ bajke, ne opravdavam nekom svojom davnašnjom svešću o problematičnosti tih poznatih priča. One su svakako imale određeno obrazovno-vaspitno značenje, samo je pitanje u kom smeru su upućivale nove generacije…

Zato malo demistifikacije i jedan pogled iz drugog ugla na Pepeljugu, Crvenkapu, … može da prija. Meni jeste.

Knjigu sam zapravo prvo ja kupila, davne 97. ili 98, ali sam se prevarila pa sam pozajmila jednom drugu, verujući da će mu biti zanimljiva jer je neke bajke prepravljao za predstave svog pozorišta. E, ali je on odneo knjigu u stan svoje svastike! Zašto – pojma nemam. Možda zbog one stare izreke – Nema boljeg roda od svastike :). No, knjiga je nestala i dugi niz godina smo je sin i ja pominjali, tu i tamo u razgovoru citirajući neke rečenice.

I sad, na ovogodišnjem Sajmu knjiga – iznenadjenje – novo izdanje te nevelike knjižice se pojavilo i moj potomak je odmah kupio dva primerka, pa sad oboje imamo po jedan (i ne pozajmljujemo više nikome! 😉 )

Korice knjige nisu lepe, a mogle su biti, bar po mom mišljenju i ukusu. Sadržaj pak je i dalje onaj isti koji me je oduševio pre dvadeset godina. Kako i ne bi kad i braća Grim kažu (na zadnjoj strani korica): „Potukli smo se da bismo odlučili ko će ih prvi čitati.“

Evo jednog malog odlomka iz Crvenkape:

„… Tako Crvenkapica krete sa svojom kotaricom kroz šumu. Mnogi ljudi veruju da je šuma opasno i zloslutno mesto i nikad tamo nisu kročili. Međutim, Crvenkapica je u svojoj, tek propupeloj polnosti, imala dovoljno samopouzdanja te je ta, tako očigledno Frojdovska postavka nije ni najmanje zastrašila.

Vuk je rekao: „Znaš li ti, draga moja, koliko može biti opasno za takvu jednu devojčicu da ide sama kroz šumu.“

A Crvenkapica će na to: „Nalazim da je vaša, muški šovinistička opaska, izuzetno uvredljiva, ali samo ću da je ignorišem, s obzirom da već tradicionalno imate status otpadnika iz društva, pa ste bili primorani da razvijete svoj poseban, iako podjednako vredan, pogled na svet. E sad, izvinite, moraću da nastavim svoj put.“

Posle svih ovih napora, Crvenkapica, baka i vuk shvatiše da imaju izvestan zajednički cilj. Odlučiše da osnuju jedno alternativno domaćinstvo koje će se temeljiti na međusobnom poštovanju i saradnji. I tako življaše sretno u šumi još dugi niz godina.

U zbirci su i Carevo novo odelo, Tri praseta, Zlatokosa, Snežana, Pepeljuga… Svaka se priča završava hepiendom, samo vrlo specifičnim.

Autor je Džejms Fin Garner, izdavač Esotheria.

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.